Наши неурохирурзи учествују у међународној студији о ефектима ковида-19 на нервни систем

Неурохирургија је дисциплина која се бави хируршким лечењем повреда и обољења централног и периферног нервног система и свих повреда и обољења који се односе на нервни систем. Почеци ове гране медицине у Србији, који сежу скоро сто година уназад, везују се за име професора Миливоја Костића.

Како наводи гост Иване Божовић, професор др Лукас Расулић, неурохирургија као грана медицине у свету броји негде око 50.000 специјалиста, у Србији око 90, што је у оквирима светских стандарда, један неурохирург на 100.000 становника. 

„У том контексту наша земља прати светске трендове, међутим, имајући у виду утицај пандемије ковида-19, морали смо да се реорганизујемо због анестезиолога и анестетичара који су морали да се укључе у ковид програме, да реорганизујемо наше програме и радимо само ургентне операције“, додаје професор Расулић.

Што се тиче утицаја коронавируса на нервни систем, наши неурохирурзи ће у сарадњи са колегама са Инфективне клинике и неуролозима бити део међународног истраживачког пројекта који ће се бавити овим проблемом.

Како истиче гост Јутарњег програма, још увек не може да се са сигурношћу тврди који су то ефекти ковида-19, посебно на нервни систем.

„Постоје само одређене претпоставке на који начин коронавирус утиче на нервни систем у оквиру своје мултиорганске факторијалности. Но, то тек треба да докажемо у оквиру једне светске студије“, каже професор.

Шта оперишу и лече неурохирурзи 

Централни нервни систем чине мозак и кичмена мождина, а прериферни нервни систем су сви нерви који излазе из кичмене мождине и инервишу све мишиће и остале органске системе у људском организму. Дејство централног и периферног нервног система је неодвојиво, објашњава професор Расулић.

„Нервна влакна у оквиру периферног нервног система су једина влакна која се регенеришу у људском организму и то је основа лечења пацијената са поврадама и обољењима периферног нервог система, односно хируршког лечења“, додаје професор.

Што се тиче мозга, говори се о феномену пластицитета, односно реорганизације можданих структура када дође до оштећења одређеног дела мозга, па други делови мозга преузимају одређене функције и компензују функционисање.

Како признаје професор Расулић, мозак неурохирурге, и поред вишедеценијског искуства, увек изненади.

„Често виђамо пацијенте за које бисмо могли да претпоставимо да након неке хируршке интервенције, или повреда или обољења, неће функционисати у уобичајеном квалитету живота, али се онда испостави да се и у централном и у периферном делу нервног система десе неке ствари које још увек не можемо довољно да разјаснимо, а које нам документују да нам је мозак још увек велика непознаница“, наглашава професор др Лукас Расулић, начелник Одељења за болести и повреде периферних нерава, функционалну неурохирургију и хирургију бола Клинике за неурохирургију КЦС.