Витамине и минерале уносити путем хране, а суплементе узимати само по савету лекара

Када је у питању здравље и имунитет, суплементи који се најчешће саветују су витамин Це, витамин Де, често се помињу и цинк или селен, али се поставља питање постоји ли права мера и права комбинација коју треба да знамо да се не бисмо предозирали витаминима.

Гошћа Јутарњег програма, нутриционисткиња др Марија Анђелковић, напомиње да је коронавирус донео неке новине чак и у терапијским протоколима јер су лекари по први пут поред терапије која је преписивана у ковид болницама, као део званичног терапијског протокола укључили и суплементе.

„То се није раније дешавало и суплементи су обично сматрани као неки додатак исхрани у смислу превенције, али сада су суплементи додавани као део нормалног и стандардног лечења пацијената оболелих од ковида 19 и то управо поменути суплементи“, наглашава др Анђелковић.

Велики број научних радова објављених у последње време наглашава колики је значај суплемената и постоји уврежено мишљење да сви можемо да узимамо све врсте суплемената. Није далеко од истине да они подједнако делују на све, али је важно напоменути да све те препоручене витамине пре свега треба да уносимо путем хране, напомиње нутриционисткиња.

„У случају пандемије, лекари су одлучили да преписују суплементе како би ојачали такозвани специфичан имунитет. Значи општу отпорност организма који је дошао у додир са вирусом или бактеријом и да тако помогнемо организму да сам препозна вирус својим природним механизмима и сам успе да га уништи. Томе служе суплементи у терапији ковида 19“, објашњава гошћа Јутарњег програма.

Постоје ли контраиндикације

Код набројаних суплемената не постоји јасно одређена група људи или пацијената која не би смела да их узима. Постоје само они који морају бити предострожни када их узимају и у погледу дозе.

„Суплементи, као и лекови, имају своје време узимања, своју дозу, свој начин узимања и изнад свега, треба стручно лице да вам препоручи које суплементе да узимате, а не да их купујемо сами и на своју руку“, додаје докторка.

Када је у питању витамин Це, не постоји разлог да се узима више од два грама дневно. Чак је и горња граница која не би смела да се прекорачи управо два грама. Добра страна витамина Це је то што је он хидросолабилан, односно раствара се у води, па и када узмемо више од дозвољене дозе, он се путем урина избаци из организма. Зато је витамин Це и најпродаванији и најпреписиванији суплемент јер не постоје велики ризици и нема великог броја забележених случајева тровања. Но, препоручена дневна доза витамина Це је између 75 и 95 милиграма, истиче докторка.

„Срећом Србија има и законску регулативу која у ствари штити купца да не купи више но што треба јер су таблете дозиране искључиво на 500 милиграма до једног грама. Но, дешава се да пацијенти попију по више таблета дневно", напомиње др Анђелковић.

Основна препорука је да када купите неки суплемент, погледате на декларацији шта пише под скраћеницом ПДУ – препоручени дневни унос – и видите који проценат витамина или минерала се налази у том суплементу у односу на препоручени дневни унос.

Проблем је што ми ни не знамо да ли неки витамин или минерал уносимо довољно путем хране и можда нам одређени суплемент није потребан. Но, произвођачи обично комбинују суплементе који су адитивни, то јест који узајамно појачавају дејство једног и другог.

„Најважније је знати да не треба узимати суплементе на своју руку. Тражите савет стручњака Читајте декларацију или питајте фармацеута, они ће знати да вас посаветују“, наглашава на крају гостовања у Јутарњем програму др Марија Анђелковић.