Колико пута сте од својих старијих чули да их је проја отхранила

Док већина доручкује у пекарама или посеже за брзом храном, наши преци пре шест или седам векова, јели су, наизглед сиромашнији, али и здавији доручак.

О томе сазнајемо из архивске грађе, посебно оне везане за манастире и цркве, напомиње етнолог, Весна Марјановић, гошћа Јутарњег програма. У Лексикону средњег века, који је написао академик Момчило Спремић, сазнајемо да се разликовало оно што је јела властела од онога како су се хранили сељаци и кметови. Ове разлике су се некако одржале до данас.

„Оно што је важно, то је да се код нас колективно јело, било када се иде на рад, било када се окупљала породица, јер су углавном биле вишечлане. Седало се заједно за сто, односно за синију, уколико је у питању сеоско становништво, а деца су јела посебно. Шта су јели, зависило је од краја у коме живе. Уколико су се бавили сточарством, онда је ту био бели мрс и све млечне прерађевине, пре свега сир“, наводи Весна Марјановић.

Такође, чињеница је да је хлеб био доминантан у исхрани - пшенични, ражани, овас или мешавина свих тих житарица. Сиромашнији су правили погаче или кашаста јела од житарица.

„До скора је било уобичајено и за данашњу исхану, али некада се јело само оно што се узгаја сезонски. Поред тога, у оним насељима која су била у близини манастира који су гајили пчеле, доста се користио мед у исхрани“, додаје етнолог.

Иначе, исхрана и храна данас су под великим утицајем готово модних трендова, тако да је на Унесковој листи нематеријалног наслеђа заштићено много јела из целог света која представљају идентитет одређених крајева.

Што се тиче нашег простора, карактеристична је мешавина средњоевропске и оријенталне хране, те је јако тешко одредити шта је искључиво српски производ. Најчешће се помиње кајмак.

„Такође, некада је веома важно било и у каквим посудама се кува. Да ли је огњиште отворено или су пећи. Шта се пекло у хлебној пећи. Исто је било ритуално када шта сме да се сервира после чега. Та веровања су била врло доминантна у односу на исхрану“, наглашава гошћа Јутарњег програма.

Многи данас постављају питање да ли се наша традиционална храна данас може сматрати здравом. Попара уколико се дода кајмак или велмуж, цицвара и слична јела су била прилично масна и сигурно је да данас многи не би смели да их једу. Поред тога, некада су људи много више радили и излагали се физичком напору, тако да им је била потребна висококалоријска исхрана. Данас би вероватно било превише, посебно ако бисмо јели сваки дан.