Како преживети учестале промене временских прилика

Како ови променљиви целзијуси утичу на наше здравље објаснили су гости Јутарњег програма, др Предраг Митровић, кардиолог Ургентног центра и проф. др Ранко Раичевић, неуролог, председник Друштва неуролога Србије.

Доктор Митровић напомиње да наш организам успева да регулише различите промене спољашње средине, односно времена, јер смо ми повезани с природом као спојени судови, и све што се дешава са спољашњим притиском одражава се и на наш организам, али овако брзе и учестале промене ипак доводе до промена унутрашњег метаболизма.

У погледу неуролошких компликација ситуација је још сложенија, наглашава професор Раичевић, јер једанаест милијарди неурона у нашем мозгу су у ствари батерије ниске снаге. Оне имају свој електрицитет, који јесте низак, али и у спољашњој средини постоји нека доза електрицитета који у овим временским колебањима и променама атмосферског притиска доводи до промене јонизације и до стварања услова за измену те реактивности неуралних структура.

„Тако да ове промене изазивају кардиоваскуларне проблеме, неуроваскуларне проблеме, промене у метаболизму, имамо проблеме у раздражљивости, у памћењу, у концентрацији. Све то говори о томе да тај механизам ауторегулације није довољно „набаждарен“ уколико су измене тако учестале у кратком временском периоду“, додаје професор.

Ове промене нарочито утичу на хроничне болеснике који морају своју терапију да прилагођавају новонасталим околностима сами или да се обрате лекару.

„Међутим, много је већи проблем код људи који нису били болесни, а код којих се појављују симптоми, не болести, већ реакције на промену климе. А то је популација која све више долази у ургентне центре свуда у свету. Долази до изненадних скокова и пада притиска, до појаве гушења, на шта ти људи нису навикли, и заиста немају објективне болести, већ поремећај прилагодљивости променама у природи“, напомиње кардиолог.

Ови целзијуси утичу на наше тело, али и на психу

Како наводи професорка др Ивана Старчевић Карличић, директорка Клинике „Лаза Лазаревић“, као што је доказано и научним студијама, на психу пре свега велики утицај имају сезонске промене времена.

„Посебно промене у смислу смањења броја сунчаних сати утичу на количину серотонина на централним синапсама и мелатонина, што доводи до промене расположења, анксиозних и депресивних синдрома. Код хроничних болесника тај утицај је још већи, а у ситуацијама екстремних температура, долази до погоршања основне болести. Такође, не треба занемарити ни ефекат фотосензитивности. Људи који већ узимају фармакотерапију, могу погоршати своје основне симптоме“, наводи професорка.

Да бисмо заштитили наше ментално здравље у наредом периоду, др Ивана Старчевић Карличић наглашава да је јако битно да бринемо, пре свега, о телесном здрављу што подразумева здраве стилове живота, који се посебно ослањају на правилну и здраву исхрану, чување хигијене спавања, односно, ритма спавања. Боравак на отвореном, наравно, уз поштовање епидемијских мера.

„Упознајте себе, упражњавајте хобије, дружите се са људима. Оног тренутка када имате субјективни осећај да не можете сами неке ствари да превазиђете, јачајте блиске односе са особама које вас воле, које волите јер оне су вам најбољи психотерапеути. Уколико ни то не помаже, обратите се стручњаку“, саветује гошћа Јутарњег програма.

Које симптоме не смемо да игноришемо

„Бол у грудима, нека мучнина, бол у врату или вилицама је нешто што указује на коронарну болест, тако да то никако не смемо да зенемаримо. Такође, и варијације притиска, без обзира да ли се лечите или не, са сиптомима главобоље, наглих мучнина и повраћања, не треба занемаривати“, наглашава др Предраг Митровић.

Најбоље је доћи до лекара у року од сат времена, али то је ретко могуће, но не би требало чекати дуже од шест сати од појаве симптома. Све преко тога, можда неће бити касно, али ефикасност интервенције опада.

У случају можданог удара, пак, симптоми су слабост половине тела, слабост говора, асиметрија лица и неуобичајено јака главобоља која се разликује од свих доживљених главобоља.

„Најбољи резултати се постижу уколико се интервенција изврши у прва три сата од појаве симптома. Терапијски прозор за тромболитичку терапију је померен на четири и по, али сада радимо и механичку тромбектомију, неуроваскуларне технике код којих је терапијски прозор померен на шест сати, а у појединим случајевима може бити и 12“, додаје проф. др Ранко Раичевић.