У генима је записано која исхрана највише одговара вашем телу

Мапирањем људског генома од 2003. године се развија пут персонализоване медицине. Прво је било усмерено на животно угрожавајуће болести, али се последњих година ради на томе како здрав организам да одржимо здравим.

„Када говоримо уопште о исхрани, немају само гојазни људи проблем, него и они који имају добар индекс телесне масе, али треба да спознају своју генетику да би схватили које су праве животне навике што се тиче исхране а да одговарају њиховом генетском статусу“, каже доктор Стефан Крстић.

Намирнице су већ подељене у три основне групе (угљени хидрати, протеини и масти), али имамо непознаницу да не знамо којој групи припадамо, односно у којем односу треба да конзумирамо те храњиве материје.

„Анализом тих гена који регулишу варење одређених нутриената ми у ствари утврђујемо те варијетете – измењена стања која нису можда постојала чак ни код наших родитеља и она се одражава на варење угљених хидрата, протеина или масти“, истиче Крстић.

Према његовим речима, нутригенетика је изнедрила нутриген тест којим се брисом из уста добија резултат који се састоји из четири групе људи.

„Неки треба да избегавају угљене хидрате, други масти. Неки су нетолерантни на једну групу намирница, а други на две, па им преостаје само једна“, објашњава доктор.

Оно што је јако важно јесте да се нутриген тестом добијају препоруке за цео живот како да неко правилно према свом генетском запису конзумира храну, као и које врсте физичких активности треба да примењује.

Што се генетских предиспозиција и одређених стања, попут алергија, склоности, болести и других стања, Крстић наводи да је ретко шта у потпуности генетски условљено.

„Најчешћи тип је када постоји генетска предиспозиција, али која да би се испољила зависи од животног стила. Постоји и трећи тип, а он је невезан за генетику и зависи од тога како смо се понашали у животу“, каже Крстић.