Терапија против рака простате „није увек неопходна“

Истраживање је спроведено на узорку од 1.643 пацијента старих између 50 и 69 година, а резултати су објављени у најновијем броју часописа Медицински журнал Нове Енглеске.

Испитани пацијенти подвргнути су хируршкој интервенцији отклањања тумора, радиотерапији и активном надзору, односно редовним одласцима у болницу ради биопсије и теста ПСА (утврђивање присуства посебног антигена), којим се утврђује стадијум напредовања болести.

Десет година након откривања тумора умрло је 17 пацијената, од чега њих осам из групе под активним надзором, пет испитаника подвргнутих операцији и четири из групе која се лечила радиотерапијом.

Пацијенти под активним надзором имали су већи ризик од метастазирања тумора, али је степен њихове смртности био само незнатно већи од смртности изазване другим врстама тумора или било којим другим фактором, наводи се у студији.

„Активни надзор рака простате не представља значајно већу опасност за пацијенте и спречава потенцијалне последице операције и радиотерапије на сексуалну моћ и дигестивни тракт“, објаснио је генетичар Џон Берн, професор на Универзитету у Њукаслу, који није учествовао у изради студије.

Недавно истраживање у САД показало је и да се између 40 и 50 одсто мушкараца оболелих од рака простате радије одлучује за активни надзор болести, а Америчко друштво за рак навело је да већина пацијената не умире јер болест напредује веома споро, али да у неким случајевима може бити смртоносна.

Рак простате сваке године буде откривен код 181.000 мушкараца у САД, а током 2016. године умрло је њих 26.000.

Просечна старост оболелих је 66 година, јер болест ретко напада мушкарце млађе од 40 година.