Кафа – чаробни напитак, десерт и повод за разговор

Дан без кафе за многе је незамислив. Дневно се у Србији попију у просеку две и по шољице кафе, што је на годишњем нивоу четири и по килограма по становнику. Омиљена кафа је турска, а грађани Србије су већ одавно прешишали Турке у испијању овог напитка.

Турска по имену, али бразилска по пореклу.

„То је тај специфичан укус 'рио минаса' који је заиста специфичан за овај регион. То је негде прихваћен укус задњих педесетак година и ми инсистирамо на том укусу који можемо да оплеменимо и са неком другом 'арабиком'. У рецептурама наших кафа увек ћете наћи 'рио минас' који ће бити обогаћен и неком 'робустом' коју увозимо и из Индије, Уганде, Вијетнама“, открива Даниjела Рибарић, руководилац набавке сирове кафе „Гранд“.

Иако на свету постоји више од 50 врста кафе, најзаступљенија је „арабика“, коју конзумира чак 70 одсто људи. Има благ укус и јаку арому. Мање популарна је „робуста“, која је горча и има дупло више кофеина.

„Кафу коју ми овде трошимо нећете наћи на северу Европе. У Скандинавији се масовно користе централноамеричке кафе 'костарика', 'хондурас', 'гватемала', 'колумбија' која исто предњачи у рецептурама, међутим ми смо искуствено видели да наше тржиште те кафе не прихвата, јер оне имају дозу киселости“, истакла је Данијела Рибарић.

У Србији нећете наћи ни најскупљу кафу на свету - „копи луак“.

„Можда ће некоме звучати чудно, али она се прави од измета цивот животиње која се налази у Индонезији. Она бира најквалитетнија зрна од робусте која преко свог измета избацује", објашњава Невена Грујић, бариста „Гринет кафе“.

Да би се добило, рецимо, 150 грама овог напитка, потребно је чак пола килограма измета ове животиње. Килограм кафе „копи луак“ кошта више од 1.000 долара, а шољица око 50 долара.

Осим папрене цене, ова кафа има и јединствен укус. Они са плићим џепом, аутентичност траже у другим врстама кафе.

„Кафа која задржава своју праву арому кафе јесте традиционална еспресо кафа, наравно од које зависи само пржење кафе да она не буде препржена или мање пржена, од саме кафе и од самих апарата, да ли је он редовно сервисиран, да ли је довољна количина воде пуштена да не буде горка и то је оно најбитније. Оно што је врло битно јесте и крупноћа самог зрна на коју величину је она самлевена као и грамажа кафе која иде у једну дозу еспреса“, каже Грујићева.

Без обзира на то за коју се кафу одлучите, важно је знати како и колико је смете пити.

„Најчешћа грешка је што се меша са млеком, кафа и млеко стварају нерастворљива једињења која су тешко сварљива и могу да праве стомачне проблеме, а онда се меша са већом количином шећера, меша се са чоколадом што опет делује на телесну масу на кардиоваскуларни систем на панкреас и опет доводи до остећења здравља“, упозорава докторка Верослава Станковић, специјалиста исхране.

Кафа може имати и благотворна својства. Смањење шећера у крви, али и спречавање карцинома дојке, најчешће су моћи које јој се приписују.

„Кафа је лепа друштвена навика боља него остала средства која се употребљавају. Међутим, треба водити рачуна те две две и по шољице су добре да би се добио тај њен добар ефекат. Све преко те количине није добро за наш кардиоваскуларни систем, нервни систем и остале органе“, каже Станковићева.

Било из навике или уживања, треба знати како да пијете кафу. Иначе, уместо осећаја задовољства, тахикардија или повишен притисак биће јасан сигнал да сте претерали. А тада вам кафа може и буквално постати црна.