Исхраном против рака

Последњих деценија сведоци смо експанзије малигних обољења и у свету и код нас. Уз кардиоваскуларне болести, рак је водећи узрок смртности широм света. Узроци настанка малигнитета нису сасвим разјашњени и сматра се да више фактора доприноси настанку ових болести. Доказани фактори ризика су цигарете, алкохол, азбест, физичка неактивност, зрачење, неке инфекције, али један од веома важних чинилаца је и исхрана.

Неке намирнице, као што су броколи, купус, парадајз, бобичасто воће, штите од појаве канцера, док друге, нпр. црвено месо и месне прерађевине, повећавају ризик за настанак и развој тумора. Зато је ове намирнице Светска здравствена организација недавно ставила на листу канцерогених супстанци. Различите врсте масти и уља такође могу утицати на развој малигнитета.

У циљу испитивања улоге липида у развоју и прогресији тумора, у Институту за медицинска истраживања Универзитета у Београду спроведена су испитивања липидних профила пацијената са различитим типовима канцера. У сарадњи са лекарима из неколико клиничко-болничких центара, пацијентима оболелим од канцера плућа, јетре, лимфома, или карцинома простате, одређиване су концентрације холестерола, триглицерида и фосфолипида у крви, али и специфичнији параметри којима се иде дубље у анализу састава липидних макромолекула.

Код већине пацијената, независно од типа тумора, нађене су ниске вредности холестерола и фосфолипида, које су често испод доње границе референтних вредности. Највероватнији разлог ових налаза је да тумор сам по себи троши велике количине холестерола и фосфолипида, или да је њихова синтеза онемогућена.

Центар изузетних вредности у области истраживања исхране и метаболизма се посебно бави истраживањима масних киселина.

Масне киселине се традиционално схватају као градивни елементи масти и уља и као извори енергије. Међутим, њихова биолошка улога у физиолошким и патолошким стањима је посебно интересантна.

Код здравих људи, састав масних киселина у крви (тј. у фосфолипидима серума) одсликава начин исхране. Код пацијената са малигним болестима, наша испитивања су открила неке заједничке карактеристике у различитим типовима малигнитета које нису у вези са исхраном.

Тако је палмитинска киселина, засићена масна киселина која је заступљена у анималним производима (маст, бутер, сир, месо...), повећана код свих пацијената. За палмитинску киселину је одавно познато да доводи до атеросклерозе и кардиоваскуларних обољења, али њена улога у канцерима није сасвим јасна.

Иако се засићене масне киселине традиционално доводе у везу са срчаним обољењима, стеаринска киселина делује заштитно и од кардиолошких и од малигних обољења и спречава метастазирање тумора. Готово сви наши пацијенти су имали снижене вредности ове киселине, посебно они са агресивнијим формама болести, што говори у прилог њеној протективној улози.

Стеаринска киселина се може наћи у производима биљног и анималног порекла, а у великој количини се налази и у црној чоколади, тј. какау. Дакле, како високе вредности холестерола нису пожељне због повећаног ризика од срчаних обољења, тако и веома ниске концентрације могу да укажу на неке друге поремећаје у организму, мада то не значи да свако ко има низак холестерол има и тумор. Вредности триглицерида су биле сличне код пацијената и здравих људи, и њихова концентрација се није мењала у присуству канцера нити са његовом прогресијом.

Са становишта испитивања канцера су посебно занимљиве омега 3 и омега 6 масне киселине. Постоји велики број научних доказа да омега 3 спречавају настанак и ширење тумора, а њихова улога у спречавању инфламаторних, реуматских и кардиоваскуларних обољења је такође веома добро документована.

Уједно, резултати наших испитивања су показали екстремно ниске вредности ових корисних масних киселина код пацијената са туморима. Нажалост, и код здравих пацијената уочена је ниска концентрација омега 3 у крви, значајно нижа него у већини других земаља, посебно медитеранских.

То указује да су код нас ретко у исхрани заступљени морска риба и морски плодови. Најбољи извор омега 3 су лосос, харинга, скуша, сардине и туна, док од биљних производа то су ланене семенке и ланено уље. Ипак, ланено уље и семенке не могу да замене недостатак морске рибе у исхрани јер се масне киселине из лана само делимично прерађују у дуголанчане којима се приписују сви повољни здравствени ефекти а којих има у морским плодовима. Ако већ говоримо о ланеном уљу, треба нагласити да оно не трпи високе температуре и може се корстити само хладно, као прелив за салату, док ланено семе треба уносити само свеже самлевено.