Гугл није замена за лекара!

Дуге листе чекања и редови код лекара само су неки од разлога зашто се људи одлучују да на интернету потраже симптоме своје болести, а неретко и да себи одреде терапију. Недавно истраживање, спроведено међу хиљаду жена, показало је да свака четврта жена себи тако пропише погрешну дијагнозу, па стручњаци упозоравају да је овакво лечење веома опасно.

Заказивање, чекање у реду, па тек онда преглед код лекара. Можда ипак може и другачије. Један клик и на монитору је дијагноза ваше болести. Међутим, поставља се питање, колико можемо да верујемо доктору Гуглу.

Има и оних који су свесни да то што на интернету могу да се информишу и да виде различита мишљења, ипак, није поуздано.

Међутим, неки кажу да на интеренту могу да пронађу све, па им је лакше да укуцају симптоме које осећају и онда виде болест коју имају. Свесни су и да то није увек добро, јер се догађало да помисле да имају неку опасну болест, а да се испостави да то није тачно.  

Гужве код лекара су оно што људе све више окреће самолечењу, сматрају у Удружењу пацијената.

„Лекари немају времена, нажалост, због количине и броја пацијената, немају времена да вам

лепо објасне, а на интернету стварно можете јако лепо да прочитате форуме да видите искуства и других људи и можете да добијете крупну слику проблема у коме се налазите“, каже Бојана Марковић из Удружења пацијената. 

Посећивање интернет лекара јесте бржи начин да се информишете, али је често веома опасан.

„Убацивањем симптома ви можете да кажете да имате неку дијагнозу, ви можете да кажете да имате и више болести, што је претежно тачно. На тај начин ви долазите до једне потпуно погрешне слике и о себи и о свом здравственом стању, јер свако од нас може да се нађе у неким тим симптомима“, каже доктор Мирољуб Жикић из Дома здравља Палилула.

Форуми и сајтови представљају добро место за информисање, али треба имати у виду да је реч о појединачним случајевима и да на основу њих не треба себи приписивати дијагнозу, поручује докторка Светлана Минић која свакодневно одговара на питања знатижељних интернет пацијената.

„Ако је неко изнео свој проблем, он је такав и такав, он га види тако и тако, то су врло произвољне квалификације неког проблема, никако стручне и најчешће људи то пишу на основу неких својих искустава оваквих или онаквих, позитивних, негативних, трауматичних, тако да ви не можета да будете сигурни о чему се ту заправо ради. Знате, један догађај ће вам двоје различито испричати“, објашњава докторка Минић.

Истраживања показују да свака четврта пацијенткиња користећи информације са интернета себи препише погрешан лек. Иако у старту уштеди време не чекајући на ред код лекара, после погрешне дијагнозе са мреже, то време ипак надокнади у ординацији.