Добра страна несанице

Добар сан, ипак, није лек за сва стања, јер може да очува болно сећање због чега особа касније може да се осећа још горе, тврде амерички научници.

До тог закључка стручњаци су дошли током теста у којем су људи гледали узнемирујући или трауматски доживљај, при чему су учесници били мање емоционално узнемирени, ако би следећих 12 сати остајали будни.

Неуролози Универзитета Масачусетс мисле да то има логике, јер је једна од функција сна очување меморије, па чак и ако је реч о трауми.

Током истраживања, 106 особа гледало је фотографије од којих су поједине биле неутралне, а неке врло негативне - попут насиља, рата и саобраћајних несрећа.

Испитаници су касније оценили своју емоционалну реакцију од један до девет.

Дванаест сати касније испитаницима су опет показиване слике, неке нове, а неке које су већ видели, што је требало да пријаве. Наравно, опет је требало да оцене емоционалну реакцију.

Једна група испитаника слике је гледала током два дана, а у међувремену спавала, док су остали учесници испитивања прву серију слика погледали ујутро, а другу увече истог дана, а да се у међувремену нису одмарали.

Оне који су спавали између два тестирања слике насиља су узнемириле једнако или и више него први пут, а са друге стране, они који су остали будни, на другу серију слика реаговали су мање емотивно.

Докторка Ребека Спенсер је рекла да је овим истраживањем доказано да сан чува меморију, али и емоционалну реакцију коју су испитаници имали током неке ситуације, што представља новину за научнике.

Стручни тим који је предводила докторка Спенсер најавио је додатне тестове којим би се утврдило колико је дуго потребно остати будан. За сада се претпоставља да период стања будности мора бити пропорционалан доживљеној трауми.