Историјска трансплантација лица

Пре мање од месец дана, у граду Балтимору, у америчкој савезној држави Мериленд обављена је најсложенија и најкомпликованија трансплантација читавог лица.

Tридесетседмогодишњи Ричард Ли Норис, који је због рањавања пре 15 година изгубио лице са којим је рођен, добио је потпуно нов лични опис.

Трансплантацију је урадио петочлани тим хирурга Медицинског центра Универзитета у Мериленду. Међу њима је био и доктор српског порекла Бранко Бојовић.

Иза маске је живео 15 година, кријући се од светлости дана и туђих погледа. Тешко је јео, изгубио је чуло мириса, могућност да нормално ради и живи.

Током година, подвргавао се бројним хируршким третманима, нажалост, без успеха.

Коначно, операција која је означила светски преседан у домену пластичне и реконструктивне хирургије, за Ричарда Нориса значила је почетак новог живота. Радикалној трансформацији лица, претходио је захват дуг 36 сати.

„То је била баш тешка операција. Ми смо на њему радили близу 20 сати да би припремили лице. Све ситнице које треба да видиш, да сачуваш, нерве, мишиће да извадимо. Још је у болници, добро се опоравља сада, нема много болова, почео је да се брије, да пере зубе", рекао је Бојовић, члан тима пластичних хирурга из Мериленда.

Добио је нову вилицу, образе, језик, зубе, део грла. Вратило му се и чуло мириса.

„Још увек делује надреално, готово нестварно када га погледате. Раније су људи пиљили у Ричарда јер је носио маску, хтели су да виде деформитет који крије. Сада, такође, не скидају поглед са њега, али из сасвим другог разлога", рекао је професор Едуардо Родригез, вођа тима хирурга.

Врхунски теоретичари без опреме 

Прва делимична трансплатација лица обављена је у Француској 2005. године. У домену пластичне и реконструктивне хирургије, та земља и Шпанија најбоље су у Европи.

С оне стране Атлантика, клиника у Мериленду у самом је врху – Бранко Бојовић и његов тим свакодневно раде најкомпликованије захвате.

„Ми смо специјалисти за баш тешке операције. Око осам до девет хиљада људи годишње долази код нас. У доброј смо позицији, јер имамо пацијенте који сваки дан долазе код нас. Радимо између 60 и 80 сати недељно", објашњава Бојовић.

Његови даљи професионални планови усмерени су ка Србији. Била би му, каже, част да помогне нашим болницама и хирурзима који поседују фантастично теоријско знање, али којима, нажалост, недостају неопходна медицинска опрема и друга средства.