АЛМА „отворила очи“

Један од највећих научних подухвата 21. века, телескоп АЛМА (Atacama Large Millimeter/submillimeter Array) на пустињској висоравни Атакама у Чилеу, почео је да ради.

Задатак овог досад највећег и најкомплекснијег поља радио-телескопа јесте да истражује и проучава процесе који су се догодили неколико стотина милиона година по настанку универзума када су прве звезде почеле да сијају.

Његов рад требало би да објасни садашњи изглед космоса и порекло живота.

„Бићемо у стању да видимо почетак стварања универзума и начин формирања првих галаксија. Сазнаћемо толико пуно о томе како универзум функционише", каже Палаб Гош, научни дописник Би-Би-Сија, који је присуствовао почетку рада телескопа.

АЛМА, чија је изградња почела 2003, састоји се од низа повезаних џиновских антена распоређених на највишем платоу (5.000 метара надморске висине) у пустињи Атакама, недалеко од границе Чилеа и Боливије.

У жељи да јавности пружи мали увид у рад телескопа, Европска јужна опсерваторија (ESO), једна од организација која ће руководити постројењем, објавила је прве фотографије које је АЛМА снимила и које приказују судар две галаксије, удаљен од нас 70 милиона светлосних година.

Ови колосални ројеви звезда могу се видети и помоћу оптичких телескопа, као што је легендарни ХАБЛ.

Међутим, оно по чему се телескоп АЛМА разликује од других јесте то што може да ухвати светлост која није видљива оку, као и да разазна облаке густог хладног гаса из којег се формирају нове звезде.

Фотографије су направљене коришћењем свега 12 антена. Резолуција и јасноћа снимака ће драматично расти како буду интегрисане нове антене којих би до 2013. требало да буде укупно 66.

АЛМА посматра светлост у милиметарском и субмилиметарском фреквенцијском опсегу, што омогућава астрономима да идентификују гасни вртлог који је настао на самом почетку универзума, пре више од 13 милијарди година и из ког су настале звезде које су прве засјале свемиром.

„Мој тим трага за 'циглама' од којих су формирани соларни системи, а АЛМА је једина опремљена да их види", истиче Дејвид Вилнер из Харвард-Смитсонијан центра за астрофизику у Масачусетсу, један од срећника који су добили шансу већ у најранијој фази рада најсавршеније астрономске алатке на свету.

Астрономи ће, такође, моћи да виде и формирање планета око звезда, као и да проучавају сепермасивну црну рупу у средишту наше галаксије која се због прашине не може видети оптичким телескопима.

Један јапански тим научника планира да искористи телескоп АЛМА за проучавање још једног чудног космичког феномена – изразито светлу галаксију Химико која сваке године производи око 100 сунаца.

Осим што је научно амбициозан, пројекат AЛМА је и право чудо технологије и инжењеринга. Паскал Мартинез, човек који надгледа рад на постројењу, описао је АЛМА као „пирамиду 21. века".

„Сама величина инжењерског пројекта, његова техничка комплексност и оно што ће овај хардвер постићи јесте иновативно и саграђено у славу човечанства", сматра Мартинез чији је задатак да надзире над повезивањем антена од којих свака тежи око 100 тона.