Од најгорег аутомобила на свету до колекционарског блага – зашто „jуго“ данас вреди 50.000 долара
У Америци је годинама био предмет подсмеха, а данас за њега колекционари издвајају десетине хиљада долара. Док „југо“ обара рекорде на аукцијама у Сједињеним Америчким Државама, „застава 101“ обележава 55 година од почетка производње. Новица Марковић, истраживач историје „Заставе“, истиче да су крагујевачки аутомобили постали предмет интересовања колекционара широм света.
Примерак „југа" произведен пре 40 година, са свега 200 пређених километара, продат је ове недеље на аукцији у Сједињеним Америчким Државама за чак 50.000 долара. У последњих пола сата аукције цена аутомобила порасла је са 15.000 на 50.000 долара.
Аутомобилски ентузијаста, истраживач историје „Заставе“ и један од оснивача Застава 101 клуба, Новица Марковић, каже за Јутарњи програм да је реч о изузетном успеху некадашње домаће аутомобилске индустрије.
„Србија ово треба да слави као златну медаљу на Олимпијским играма, јер је 'југо' оборио рекорде на аукцијским продајама аутомобила своје класе у Америци“, истиче Марковић.
Додаје да ће новог власника „југо“ са порезом коштати 52.500 долара, чиме је надмашена и цена од 43.000 долара за коју је продат „голф 1 ГТИ".
„Коначно пада у воду стара изрека – боље 'голф' стар 20 година него нови 'југо'“, напомиње Марковић.
Ко купује „југо“ за десетине хиљада долара
Идентитет купца „југа“ на америчкој аукцијској платформи "Bring a Trailer" остао је непознат јавности.
Марковић објашњава да у свету постоје колекционари специјализовани за аутомобиле произведене у некадашњим социјалистичким земљама, међу којима посебно место заузимају возила из Крагујевца.
„'Југо' је, заједно са 'заставом 101', симбол наше ауто-индустрије и једног правца у колекционарству. Има људи који дају много новца за наше аутомобиле у иностранству, а ми овде нисмо ни свесни у колико се приватних музеја широм света налазе наши 'југићи' и 'стојадини'“, указује Марковић.
Интересовање за „Заставине“ аутомобиле постоји и на домаћем тржишту. Иако их поједини власници и даље свакодневно користе, све више примерака завршава у гаражама ентузијаста и приватним колекцијама.
Да ли је „југо“ заслужио лошу репутацију у Америци
По цени од 3.999 долара „југо“ је био доступан америчким купцима, али је временом стекао репутацију једног од најгорих аутомобила на свету. Да ли је таква репутација била заслужена или је „југо“ постао жртва предрасуда, Марковић сматра да је истина негде на средини.
„'Југо' није био савршен аутомобил. Са друге стране, америчко тржиште је веома захтевно када је реч о квалитету и дешавали су се различити проблеми који су га довели у ту несрећну позицију“, објашњава Марковић.
Указује и на улогу америчког предузетника Малколма Бриклина, који је стајао иза пројекта продаје у САД и који је, према Марковићевим речима, читаву причу искористио у маркетиншке сврхе.
„Ко год да се смејао и колико год да се смејао, 143.000 'југића' продато је само на америчком тржишту, од 790.000 колико их је укупно произведено“, истиче Марковић.
„Југо“ за Американце – клима и аутоматски мењач
„Југо“ намењен америчком тржишту знатно се разликовао од модела који су се продавали у Југославији и остатку Европе.
У крагујевачкој фабрици постојала је посебна производна линија за америчко тржиште, а извозни модел имао је око 180 измена у односу на стандардну верзију.
Био је доступан са клима-уређајем, аутоматским мењачем и бројним другим додацима који нису били уобичајени за домаће тржиште.
За просечну југословенску породицу, међутим, вредност Југа није се мерила додатном опремом.
„Био је то аутомобил који је свака породица у бившој Југославији могла да приушти под повољним условима кредитирања. Био је симбол слободе радног човека, јер је могао да седне у свог 'југа' и оде било где – од Јадранског приморја до Копаоника“, истиче Марковић.
„Стојадин“ – некада један од најмодернијих аутомобила у Европи
Старији брат „југа", популарни „стојадин", 16. новембра обележио је 55 година од почетка производње.
Колики је значај „застава 101“ имала за моторизацију Југославије, најбоље илуструју техничка решења која су била примењена приликом њеног настанка.
Марковић подсећа да је „стојадин“ настао на основама „фијата 128", иза којег су стајала велика имена италијанске аутомобилске индустрије – Данте Ђакоза, Паоло Боано и Аурелио Лампреди.
„У тренутку када је 'застава 101' дошла на наше тржиште, била је један од најмодернијих аутомобила у Европи. Са ове дистанце то делује готово немогуће, али је тако било. Био је то скуп најсавременијих техничких решења у датом тренутку“, наглашава Марковић.
Четири генерације у истом „стојадину“
Марковић и данас вози „заставу 101“ произведену 1979. године, коју је његов деда купио као нов аутомобил.
„Стојадина“ је потом возио Марковићев отац, а данас се у њему возе и његова деца. Аутомобил је до сада прешао 280.000 километара.
„Он је за нас као породицу скуп великог броја емоција које су урезане у лим и све делове које има на себи. Много је прешао, много смо се лепо возили“, напомиње Марковић.
Од Чилеа до Владивостока – љубитељи „стојадина“ широм света
Последња „застава 101“ сишла је са производне траке 16. новембра 2008. године, али ни 18 година касније интересовање за крагујевачки аутомобил не јењава.
Марковић указје да љубитеља и колекционара „стојадина“ има од Чилеа и Еквадора, преко Велике Британије и Пољске, све до Владивостока на далеком истоку Русије.
Заставини аутомобили стигли су чак и до земаља у које никада нису били званично извожени.
„Чак три 'стојадина' постоје у колекцијама у Аустралији, где се тај аутомобил никада није извозио“, закључује Марковић.