Током садње шљиве у Брестовику откривена римска гробница стара 17 векова

У Брестовику, на територији општине Гроцка, налази се један од најзначајнијих споменика касноантичког периода на подручју Београда. Гробница из трећег века откривена је сасвим случајно, 1895. године, када је мештанин копао рупу за садњу шљиве. Више од једног века касније, овај маузолеј и даље чува трагове живота и погребних обичаја богатих римских породица.

Копајући рупу за садњу шљиве, Вукашин Милосављевић из Брестовика није ни слутио да ће на свом имању наићи на један од највреднијих археолошких налаза у околини Београда. Уместо земље за садницу, пред њим се отворио улаз у древну гробницу.

У њој су пронађени саркофази, камене скулптуре лавова и мермерне статуе покојника у природној величини. О открићу је обавештен Народни музеј, а на локалитет је дошао и познати археолог Михаило Валтровић.

„Наравно, Михаило Валтровић одмах је препознао да се налази пред изузетним налазом, да је то заправо прави маузолеј неког римског велепоседника. И то се потпуно уклапало у све оно што су историја и путописци оставили кроз неке своје белешке. Наводно је овде у 19. веку, на читавом потезу од Гроцке до Смедерева, цео овај пут био окружен вилама рустикама, а то су летњиковци богатих Римљана“, објашњава Зорица Атић, директорка Центра за културу Гроцка.

Маузолеј са сачуваним античким фрескама

Након открића, гробница је постала предмет бројних археолошких и архитектонских истраживања. Утврђено је да је припадала породици од три члана, а њена архитектура сведочи о примени правила римске градње.

Грађевина је имала улазни забат, трем и просторију у којој су обављани погребни обреди и приношене жртве.

Посебну вредност представљају фреске којима је унутрашњост гробнице била украшена. На зидовима су сачувани геометријски орнаменти, као и мотиви птица, риба и биљног и животињског света.

„Гробница је фреско осликана и те шаре су посебно интересантне. Геометријске су, појављују се и птице и рибе. Можда постоји могућност, будући да је касна антика, да су властелини примили хришћанство. То је античка декорација у земљаним бојама које представљају биљни и животињски свет, али оно што је посебно вредно јесте да је то осликано пре 17 или 18 векова, а да и дан-данас постоји и стоји“, истиче Зорица Атић.

Током истраживања утврђено је и да оно што је у први мах изгледало као већи камен заправо представља свод древне грађевине. Даљим ископавањима откривени су зидови, које су мештани Брестовика назвали Вукашинова црква.

Споменик културе на приватном имању

Посебност овог археолошког локалитета јесте и то што се налази на имању породице Милосављевић, чији је предак случајно открио гробницу пре више од 130 година.

Данас је маузолеј заштићен као споменик културе од великог значаја. Његово очување подразумева бригу о архитектури, зидном сликарству и целокупном археолошком наслеђу које сведочи о животу и обичајима богатих римских породица на овом подручју.

Гробница у Брестовику тако представља драгоцено сведочанство о античкој прошлости Београда и околине, али и необичан пример културног наслеђа које се, стицајем историјских околности, нашло у дворишту једне породице.

понедељак, 16. новембар 2026.
11° C