Дипломатски спор између француског градића који је забранио сушење веша на балконима увредивши Напуљ

Градоначелник Тизи-ле-Бура, Реми Берту, потписао је 8. септембра одлуку о уређењу изгледа града којом се забрањује сушење веша и качење других предмета на прозоре, фасаде и балконе ако су видљиви са улице.

Сталци за сушење на балконима дозвољени су само ако не прелазе висину ограде. Правила се односе и на поједине саксије и жардињере које излазе ван габарита зграде, а предвиђене су и новчане казне.

Градска управа објашњава да жели да побољша изглед центра и учини га привлачнијим за становнике, привреду и инвестиције.

Вероватно би све остало на једној од многих локалних одлука о урбаном реду да се уз позив грађанима да „сачувају квалитет животног окружења" није нашла и реченица о Напуљу, која је град практично поставила као негативан пример.

У Италији је на њу први скренуо пажњу напуљски новинар и писац Анђело Форђоне, који је на друштвеним мрежама објавио фотографију спорне поруке. Расправа се убрзо проширила далеко изван градића.

Берту је потом објаснио да Тизи-ле-Бур није једини француски град који ограничава излагање веша на местима видљивим са јавних површина и да му је циљ уреднији изглед града, а не напад на Напуљ.

Одговорио му је Карло Пука, новинар и градски одборник задужен за имиџ Напуља.

„Драги градоначелниче Берту, у праву сте: у Тизи-ле-Буру нисте у Напуљу. И то вам кажем са искреним жаљењем, јер много тога пропуштате", написао је на друштвеним мрежама.

Додао је да сваки градоначелник има право да уређује простор којим управља, али да због забране није било потребно користити Напуљ као синоним за оно што не треба бити. Према његовим речима, Напуљ се пречесто користи као ознака за неред и фолклор, а то је „лака шала која један сложен град своди на фолклорну разгледницу".

Подсетио је да је Напуљ метропола са више од две хиљаде година историје, уметности, музике, кухиње и филозофије, али и град у коме се чаршави суше на сунцу и додао: „И, узгред, одлично се суше и без икаквог трошка по животну средину."

Полемика је стигла и на улице Напуља. Грађани које је снимала емисија Дентро ла Нотициа италијанске телевизије Медиасет углавном су незадовољни. „То је срамота. Можда је у питању мало зависти?", рекао је један младић.

Други каже да се осећа увређено и пита шта је Напуљ без веша у уским улицама. Једна Напуљка у сушењу веша види много више од кућног посла: „За нас је то ритуал. То значи разговарати са комшијама, са људима који живе преко пута."

Веш између зграда у Напуљу одавно није само практична потреба. Део је визуелног идентитета тог града и призор који су деценијама бележили фотографи, уметници, илустратори и редитељи.

Оно што је једној градској управи знак неуређености, другом граду је део пејзажа и свакодневног живота.