Како су антички географи и савремени истраживачи пратили Одисејева путовања

Поједини историчари и проучаваоци антике сматрају да је Одисеја искључиво поезија. Као уметничко дело и чиста митологија, тврде они, нема никаквог смисла тражити та места на мапи.

Антички грчки полимат Ератостен, први човек који је измерио обим Земље, оспоравао је било какву везу Одисеје са географијом. Говорио је: „Место Одисејевих лутања пронаћи ћете онда када пронађете обућара који је зашио Еолову врећу ветрова.“

Прагја Агарвал професорка на Колеџу Мари Едвардс, Универзитета у Кембриџу, више од две деценије проучава историју картографије и менталног мапирања. За њу су управо географски елементи оно што ову причу чини утемељеном.

Одисејева жеља да пронађе пут кући налази се у самом средишту епа, а сам Одисеј се мења док пролази кроз различита места и просторе.

Мапирање мита

Антички грчки историчар Полибије, који је живео око шест векова после Хомера, веровао је да је Одисеја истинита прича у коју су уткани поједини митови, а не обрнуто. Тврдио је, на пример, да су неке рибарске технике у близини Сциле биле истоветне онима на острвима код Сицилије, па је закључио да се Сцила мора налазити управо уз обалу Сицилије.

Страбон, грчки филозоф и географ који је писао готово седам векова после Хомера, у свом делу Географика, које се састоји од 17 књига, саставио је свеобухватан атлас и енциклопедију грчког света из времена цара Августа. У њему описује и острва на којима живе мушкарци и жене у Индијском океану, слично као што Хомер чини у Одисеји:

Предања и митови тог доба говорили су о женама које су заводиле мушкарце и одводиле их у пропаст. Међу њима је и Хомерова Кирка, коју описује као „страшну богињу лепе косе“. Она живи сама на острву Ејаји, окружена питомим вуковима и лавовима, и намамљује Одисеја и његове сапутнике како би их претворила у свиње.

Хомер пише и о Калипси, која Одисеја држи у „сексуалном ропству“ на свом острву Огигији седам година. Према другом тумачењу, Одисеј је тамо остао својевољно све док није одлучио да му је доста, што зависи од превода.

На мапама и глобусима античког света митови и стварност се преплићу и прожимају. Римски математичар и астроном Птолемеј, који је око 150. године наше ере израдио карту тада познатог света, на њој је приказао многа места из Хомерових епова: Лотофагитиду (земљу Лотофага), Циркејски рт (Ејају, Киркино краљевство) и Сиренска острва.

Покушаји да се та места прецизно пренесу на савремене карте били су веома тешки. Птолемејеви прорачуни географске ширине и дужине заснивали су се на потпуно другачијем схватању обима Земље и картографској пројекцији.

Ипак, приближно поређење са савременим картама указује да би Лотофагитида могла да се налази у Африци.

Крајем 16. века холандски картограф Абрахам Ортелијус први је у целини приказао Одисејево путовање на својој карти у делу Theatrum Orbis Terrarum. Карта је носила назив Карта Уликсових лутања, при чему је Уликс латинско име за Одисеја.

Ортелијус је и митски и измишљени свет Одисеја приказао као научну чињеницу, тврдећи да је Итака заправо данашњи Крф. Хомер је Калипсино острво сместио западно од Схерије, митског уточишта и последње Одисејеве станице пре повратка у Итаку.

Како западно од Крфа не постоји никакво острво, Ортелијус је једноставно нацртао измишљено острво на својој карти. Оно је потом постало узор бројним каснијим картама, па се тај непостојећи остров појављивао све до 19. и 20. века.

Француски политичар и путописац Виктор Берар је 1912. године покушао да реконструише Одисејево путовање тако што је лично прешао исту руту. Калипсино острво сместио је близу Гибралтара, земљу Лотофага на острво Џерба код јужне обале Туниса, а земљу Киклопа у Посилипо код Напуља.

Берар је сматрао да је Хомерова Одисеја била под снажним утицајем феничанских путовања и њихових поморских карата, односно упутстава за пловидбу уз обалу која су се ослањала на звезде као оријентире. Међутим, многе од тих „карата“ постојале су више у људској машти и усменом предању него као стварни предмети.

У потрази за Итаком

Једна од најзначајнијих расправа у покушајима да се одгонетне географија Одисеје односи се на питање где се заиста налазила Итака.

Дуго се сматрало да је то данашње острво Итаки у Јонском мору. Проблем је, међутим, у томе што је Итаки планинско острво, док Хомерову Итаку описује као „ниску“.

Истраживачи са универзитета у Кембриџу и Абердину недавно су предложили другачије тумачење. По њиховом мишљењу, Хомер Итаку уопште не описује као острво, већ као земљу или област која је део већег острва.

Према тој теорији, много вероватнији кандидат је полуострво Палики на западној обали Кефалоније. Геонаучна истраживања и археолошка ископавања показала су да је Палики био значајно налазиште из бронзаног доба, што га чини уверљивим могућим положајем Хомерове Итаке.

Места кроз која Одисеј пролази можда заиста одговарају стварним географским локацијама, а можда су у потпуности плод мита. Како год било, њихова међусобна повезаност говори причу о чежњи за домом и трагању за припадањем. Истовремено, открива нам и како су антички писци свет доживљавали као простор испуњен тајнама и опасностима.

Географија Одисеје представља призму кроз коју можемо да разумемо страхове и рањивост људи у античкој Грчкој. Карте Одисејевог путовања можда нису истините, али, у извесном смислу, ниједна карта није потпуно истинита.

Карте су само приче које причамо сами себи – путовања у непознато, далеко изван граница наше маште. У Одисеји Хомер није само мапирао свет, већ је стварао један нови свет.