Кинески зид, телевизорка, змијица – какве све зграде има Нови Београд

Змијица, Меандар, Ламела, надимци су за зграду дугу 972 метра у блоку 21 на Новом Београду. Најдужа је на Балкану, има 62 улаза и око 3.500 станара.

 „Зграда излази на две улице и два булевара. Има девет ламела, занимљиво је да можете да уђете на почетку прве ламеле на почетку Антифашистичке борбе и да скроз кроз подрум зграде изађете на крају девете ламале, у Милентија Поповића број 14. Овај блок сам по себи је добро организован, ту је школа, два вртића, десета гимназија, станари који дођу углавном се задржавају овде“, рекао је Зоран Ђукић, професионални управник.

Зграда са више од 6.000 врата и око 5.000 прозора

Грађена је 60-их година прошлог века према пројекту групе архитеката.

„Припада индустријској модерни, пошто је грађена у време индустријализоване стамбене изградње када је било неопходно једноставним решењима постићи што бржу изградњу. Били су јаки захтеви да се произведе што више станова. Да бисте то избегли морате да имате врло једноставна, лака решења која могу да се реализују, а то је та разноликост, хетерогеност“, рекао је Горан Анђелковић, архитекта.

Није ово једина зграда на Новом Београда необичне архитектуре. Ко год прође поред блока 28 не може да не примети "телевизорке".

Име су добиле по прозорима који подсећају на старе коцкасте телевизоре. Изгледају као да су само прилепљени на фасаду. Због свог изгледа, када су направљене, биле су предмет критика, како архитеката, тако и јавности, а данас су један од симбола Новог Београда.

Три солитера у блоку 38, који из ваздуха имају облик знака марке аутомобила, зграда у блоку 30, чија је основа у облику потковице, Генекс кула, зграда на Богословији, која је због троугластих тераса добила надимак по популарној чоколади, такође су неке од зграда које не личе једна на другу. Архитекте кажу да се и данас труде да праве разнолике пројекте, али много тога зависи од инвеститора.

„Када говоримо о данашњем тренутку мени се чини да се архитекте воде линији мањег отпора и некако прилагођавању ситуацији терену и више се тежи да се нешто уради него да се и промисли на квалитетан начин. Навешћу пример, рецимо већина данашњих зграда има коридорских систем унутар објекта и онда се стиче утисак да живите у хотелу, а не у стамбеном објекту. Изгубила се та нека потреба за инзтеграцијом хоризонталне и верикалне комуникације као саставног дела више породичне стамбене заједнице“, рекао је Горан Анђелковић,архитекта.

Некада су доминирале бетонске фасаде, а данас се архитекте радије одлучују за стакло.Старије зграде углавном имају велике заједничке ходнике, паркове између блокова и кровне терасе доступне свима, док данас све чешће имају рецепције, обезбеђење, теретане и базене који су резервисани искључиво за станаре.