Мистерија ремек-дела – „копија“ која би могла да буде дело самог Рембранта

Портрет у једној британској колекцији, за који се дуго веровало да је ученичка копија готово идентичне Рембрантове слике Старац са златним ланцем, заправо је дело холандског мајстора из 17. века, тврде стручњаци.

Обе слике су с почетка 1630-их, и обе приказују старијег човека у скоро природној величини са златним ланцем и шеширом са перјем.

Први пут после скоро четири века, два портрета су поново на истом месту – у Уметничком институту у Чикагу, који поседује верзију насликану на чврстој подлози за коју се поуздано зна да је Рембрантово дело.

Други портрет, нешто мањих димензија и насликан на платну, позајмљен је од сер Франсиса Њумана, предузетника са седиштем у Кембриџу. Слика важи за „копију“ коју је насликао непознати сликар у Рембрантовој школи.

Међутим, стручњак за Рембрантова дела, Гари Шварц, закључио је да су обе слике рад чувеног уметника. Поред изузетних потеза четкицом, тврдио Шварц, доказ је и чињеница да су многи холандски уметници тог периода стварали реплике својих слика.

Један француски савременик Рембранта приметио је 1699. године да готово нема сликара (у Холандији) који није поновио једно од својих дела зато што му се свиђало или зато што га је неко замолио да направи потпуно исто.

„Само је питање да ли ћемо прихватити да је Рембрант то урадио. Сматрам то веома узбудљивим. Отвара све врсте могућности за поновно посматрање многих слика“, рекао је Шварц за британски Гардијан.

„Ако је Рембрант имао купца за реплику свог атрактивног Старца, који би био најефектнији и најефикаснији начин да се она направи? Додељивање задатка ученику, чији би рад морао да буде поправљан, а Њуманова слика нема назнаке исправки, или поновно извођење корака које је управо предузео, када су још били свежи у сећању и руци? Сигурно ово друго има више смисла. Ова претпоставка објашњава изузетан квалитет платна“, објашњава Шварц.

Рендгенско и инфрацрвено снимање слике која је у Чикагу открило је цртеж испод боје који је, на пример, показивао дорађивање одеће мушкарца. Такве исправке током сликања нису биле присутне на „копији“. „Да је то радио ученик, направио би грешке које би мајстор желео да исправи. Ова је тако прецизна“, истиче Шварц.

Њуманов прадеда је купио слику као Рембрантову 1898. године од лондонске Галерије „Агњуз“ за повелику суму. „Дакле, у то време је заиста схваћена веома озбиљно“, нагласио је Шварц. Али када се друга слика појавила 1912. године, ову је познати немачки историчар уметности Вилхелм Боде оценио као „вешту репродукцију“.

Шварц, који ће у понедељак одржати предавање о холандском сликарству у Националној галерији у Лондону, написао је бројне књиге о Рембранту и холандском сликарству и управо је објавио нови том у серији Свет уметности (World of Art) издавачке куће "Thames & Hudson".

Један од Шварцових аргумената да Боде није био у праву је да немачки историчар уметности „није понудио озбиљно образложење за своју тврдњу“.

Њуманова верзија је изложена само једном раније, 1952. године, као део изложбе у Краљевској академији у Лондону.

„У каталогу су је назвали Рембрантовим оригиналом. Али стручњаци који су посетили изложбу су то исправили и, у часопису Берлингтон, објављен је чланак водећег холандског историчара уметности који је навео да је ово копија из Рембрантовог студија“, каже Шварц.

Разлика ипак има између „копије“ и оригиналног портрета

Иако многи детаљи изгледају исто на оба дела, пажљивим испитивањем откривене су разлике, показало је истраживање из Чикага. Док су трепавице на слици у Великој Британији настале ситним потезима четкице којом је нанета светла боја, оне на слици у Чикагу су направљене гребањем кроз тамну боју док је још била влажна, откривајући светлу боју испод.

Међутим, студија Института Хамилтон Кер, при Универзитету у Кембриџу, открила је да платно и пигменти боја британске верзије одговарају онима које су користили Рембрант и његов студио. Такође је утврђено да има исту двоструку уљану подлогу као и осам Рембрантових слика из 1632. и 1633. године.

Уметнички институт у Чикагу је саопштио да су, након прегледа снимака насталих инфрацрвеним скенирањем, затим рендгенских снимака и анализе пигмената, разлике између два дела указивале на то да је британска верзија била радионичка репродукција. Али су признали да се „разговор о сврси и ауторству ових слика наставља развијати“.

Њуман, упитан да ли је одувек веровао да је реч о Рембранту, истиче да је његов став да је то увек била мистерија: „Уживао сам у мистерији јер је то значило да могу да уживам у њој на зиду... а да не сносим одговорност за њен потенцијални значај“.

Ако његова слика јесте Рембрантов рад, отићи ће у музеј, поручио је Њуман.