Нисмо свесни својих чула, а имамо их можда и 33

Аристотел нам је рекао да постоји пет чула. Али нам је такође рекао да је свет састављен од пет елемената, а ми више не верујемо у то. А савремена истраживања показују да можда заправо имамо десетине чула, пише проф. Бери Смит, директор Института за филозовију Универзитета у Лондону.

Скоро цело наше искуство је мултисензорно. Не видимо, не чујемо, не миришемо и не додирујемо у одвојеним пакетима. Она се јављају истовремено у јединственом искуству света око нас и нас самих.

Оно што осећамо утиче на оно што видимо, а оно што видимо утиче на оно што чујемо. Различити мириси шампона могу утицати на то како доживљавамо текстуру косе. Мирис руже, на пример, чини да коса изгледа свиленкастије.

Мириси у јогуртима са ниским садржајем масти могу их учинити богатијим и гушћим на непцу без додавања више емулгатора. Перцепција мириса у устима, који се пењу до носног пролаза, модификована је вискозитетом течности које конзумирамо.

Професор Чарлс Спенс из Кросмодалне лабораторије у Оксфорду, напомиње да његове колеге неуролози верују да имамо између 22 и 33 чула.

То укључује проприоцепцију, која нам омогућава да знамо где су нам удови, а да их не гледамо. Наш осећај равнотеже ослања се на вестибуларни систем ушних канала, као и на вид и проприоцепцију.

Други пример је интероцепција, којом осећамо промене у сопственом телу, као што су благо повећање броја откуцаја срца и глад. Такође имамо осећај активације када померамо удове: осећај који може да недостаје код пацијената са можданим ударом који понекад чак верују да им неко други помера руку.

Ту је осећај власништва. Пацијенти са можданим ударом понекад осећају да им, на пример, рука није њихова, иако и даље осећају сензације у њој.

Нека од традиционалних чула су комбинације неколико чула. Додир, на пример, укључује бол, температуру, свраб и тактилне сензације. Када нешто окусимо, заправо доживљавамо комбинацију три чула: додира, мириса и укуса – или густације – која се комбинују да би произвела укусе које доживљавамо у храни и пићима.

Густација обухвата сензације које производе рецептори на језику који нам омогућавају да детектујемо слано, слатко, кисело, горко и умами. Шта је са ментом, мангом, дињом, јагодом, малином?

Немамо рецепторе за малину на језику, нити је укус малине нека комбинација слатког, киселог и горког. Не постоји аритметика укуса за воћне укусе.

Осећамо их кроз комбиновани рад језика и носа. Управо мирис доприноси лавовском делу онога што називамо дегустацијом.

Међутим, ово није удисање мириса из околине. Једињења мириса се ослобађају док жваћемо или гутамо, путујући од уста до носа кроз носни ждрело на задњем делу грла.

Додир такође игра своју улогу, повезујући укусе и мирисе и фиксирајући наше преференције за ровита или тврдо кувана јаја, и баршунасту, луксузну лепљиву текстуру чоколаде.

На вид утиче наш вестибуларни систем. Када сте у авиону на земљи, погледајте низ кабину. Погледајте поново када се авион уздиже.

„Изгледаће“ вам као да је предњи део кабине виши него што сте ви, иако је оптички све у истом односу према вама као што је било на земљи. Оно што „видите“ је комбиновани ефекат вида и ваших ушних канала који вам говоре да се нагињете уназад.

Чула нуде богат спектар истраживања, а филозофи, неуролози и психолози раде заједно у Центру за проучавање чула на Школи за напредне студије Универзитета у Лондону.

Центар је 2013. године покренуо пројекат „Преиспитивање чула“, којим је руководио покојни професор Сер Колин Блејкмор. Открили су како модификовање звука сопствених корака може учинити да се наше тело доживљава као лакше или теже.

Откривено је како аудио-водичи у музеју уметности Тејт, који се обраћају слушаоцу као да модел на портрету говори, омогућавају посетиоцима да запамте више визуелних детаља слике. Открили смо како бука авиона омета нашу перцепцију укуса и зашто увек треба пити сок од парадајза у авиону.

Док је наша перцепција сланог, слатког и киселог смањена у присуству белог шума, умами није, а сок од парадајза је богат умамијем. То значи да ће бука авиона појачати укус сланог.

Такође, на пример, илузија величине и тежине илустрована је скупом малих, средњих и великих каменова увијених у папир. Испитаници треба да одлуче који је најтежи. Најмањи делује најтеже, али када их ставе на вагу, открију да су сви исте тежине.

Али увек постоји много ствари око нас које показују колико су наша чула сложена, ако само на тренутак застанемо да бисмо све то упили.

Зато следећи пут када изађете напоље или уживате у оброку, одвојите тренутак да цените како ваша чула раде заједно како би вам помогла да осетите све сензације.