Која држава има најдужу обалу на свету

Како је истакао Стјуарт Блекман, који је прикупљао податке и истраживао тему у оквиру организације „Светски атлас“, режим плиме и осеке је важан, па је одговор на ово питање веома сложен.

Процене дужине обале за било коју земљу могу значајно да се разликују. Према подацима истраживања Светског информационог фонда (World Factbook) и Светског института за ресурсе (WRI), обала Норвешке наведена је као друга по дужини (83.281 километар).

Обала Норвешке је неприступачна и испресецана многобројним фјордовима и острвима. Велики део популације Норвежана живи у приобалном делу, а главни град државе смештен је на једном од фјордова.

Држава са најдужом обалом

Канадска обала је најдужа на свету и износи 202.080 километара. Канада је друга по величини држава на свету.

Та држава обухвата велика пространства, а њен рељеф је таласаст са многим приобалним острвима. Окружена је водама три океана, Арктичким, Атлантским и Тихим океаном.

Већина канадских покрајина и територија, са изузетком Алберте и Саскачевана, има своје делове обале.

Поред Канаде и Норвешке, у пет држава са најдужим обалама у свету убрајају се: Индонезија са 54.716 километара обале, Русија са 37.653 километра и обала Филипина са 36.289 километара обале, која има близу седам хиљада острва. Око 60 одсто Филипинаца насељава приобални појас. 

Ефекти климатских промена

Обална подручја Канаде су посебно осетљива на ефекте глобалних климатских промена. Неки истраживачи верују да је управо разноликост ове обале оно што је доводи у опасност. Пораст нивоа океанске воде може утицати на све аспекте обале, од најнижих подручја до оних са највишим стеновитим литицама. Поред тога, глобалне климатске промене су такође имале значајан утицај на морски лед дуж канадске обале.

Лед се може наћи у свим подручјима, иако је ређи на западној обали. Количина морског леда дуж обале утиче на могућности бродарства и на промене у приобалним подручјима.

Пошто температуре расту дуж обале, количина морског леда се смањује. Ова смањена количина морског леда значи да је океан изложен и да њиме могу да се крећу велики бродови током дужег временског периода. То такође значи да је обала изложена екстремним временским условима, што доводи до ерозије обале.