Аеродроми као музеји, уметност међу гејтовима и терминалима

Све више аеродрома широм света, укључујући и оне у Италији, мења свој идентитет, више нису само места пролаза, већ постају прави савремени музеји.

Kултуролошка револуција полази од чињенице коју је изнела студија компаније "Blacklane", а то је да просечан путник проведе 133 минута унутар аеродрома. То је време које може бити испуњено досадом, или се може искористити да се урони у уметност и лепоту.

Аеродроми постају места културе

Претеча овог тренда је аеродром у Сан Франциску, који је 1999. отворио први прави аеродромски музеј – SFO Museum. Од тада се овај концепт проширио.

У Италији, аеродром Фјумићино је 2017. године, захваљујући партнерству са Археолошким парком Остиа aнтика, покренуо овај тренд у Италији доносећи римске артефакте директно у срце аеродрома.

У Барију, аеродром је већ годинама мали културни центар, са привременим изложбама посвећеним уметницима попут Ђузепеа Де Нитиса, као и сталном колекцијом савремене уметности.

Године 2024, нови Терминал 6 на JFK аеродрому у Њујорку подигао је овај тренд на виши ниво, са 18 уметничких дела рађених специјално за тај простор, од стране међународних уметника и у организацији престижног Public Art Fund-а који је такође осмислио и терминал А на аеродрому Њуарк.

На аеродрому Милано Малпенса, пројекат WОW! Walls of Wonder трансформисао је Терминал 1 у галерију на отвореном, док Сингапур Чанги наставља да импресионира мултисензорним скулптурама и инсталацијама у проширеној стварности.

Музеј пре полетања

Промена је очигледна, аеродроми више нису само тачке поласка и доласка, већ искуства сама по себи. На местима која су годинама сматрана „не-местима", према дефиницији антрополога Марка Ожеа, уметност постаје средство идентитета и гостопримства. Терминали постају културне витрине градова које представљају, а пауза између чекирања и укрцавања добија смисао.

Од скулптура Рабараме у башти аеродрома у Пизи, до интегрисане прашуме у Међународном аеродрому Kуала Лумпур, па до Рок терминала у Велингтону на Новом Зеланду, који више личи на музеј савремене уметности него на аеродром, уметност на аеродромима постаје истинско искуство. На аеродрому Хамаду у Дохи постоји око 20 сталних уметничких инсталација. Аеродром на рубу Арабије је вероватно последње место где би неко очекивао да види револуционарна дела модерне уметности, али загрижени љубитељи би могли да дођу на овај аеродром само због тога.

Хуманизација простора

Вредност уметности на аеродромима није само естетска. Она је функционална, емотивна, идентитетска. Циљ јој је да учини просторе пријатнијим, да их „хуманизује".

У Риму, на аеродрому Фјумићино, 2023. године је изложен Бернинијев Салватор Мунди, док је скулптура Kит од Маркантонија пренела снажну еколошку поруку путницима.

Овакав приступ чини чекање не само подношљивим већ смисленим. Уметност умирује, подстиче, буди радозналост. Нуди тренутак лепоте на месту које је иначе посвећено журби. Истовремено, представља културну визит-карту земље коју посећујете – или из које одлазите.

Архитектура и уметност, аеродроми као иконе

У многим случајевима, цела архитектура аеродрома постаје уметност. Баоан аеродром у Шенжену, дело италијанског архитекте Масимилијана Фуксаса, има облик стилизованог авиона.

Daocheng Yading аеродром у Тибету, на висини преко 4.400 метара, изгледа као свемирски брод слетео међу планине.

Polar Circle Airport у Норвешкој, још у фази пројектовања, има за циљ да постане најсевернији аеродром на свету, са структуром инспирисаном планинама Трена.

И сама функција аеродрома се мења: од логистичког чворишта ка мултифункционалном простору. Данас можете радити, опустити се у спа-центру, пливати у панорамском базену (као у Чангију), куповати дизајнерске производе, па чак се и дивити музејским уметничким делима.

Будућност: Лепота, одрживост, иновација

Гледајући ка будућности, уметност на аеродромима постајаће све дигиталнија, одрживија и имерзивнија. Проширена стварност, интерактивне инсталације, еколошки материјали и биоклиматски дизајн редефинисаће ове просторе.

У времену када путовање значи и потрагу за искуством, аеродроми уче да причају приче, да дочекују путнике не само контролама и гејтовима, већ културним идентитетом, емоцијом и лепотом.

Лет може трајати неколико сати, али уметничко дело, виђено између два гејта, може оставити утисак који надилази саму дестинацију. Аеродроми тако постају места где се време не губи у чекању, већ се добија, на инспирацији, култури и лепоти.