Писма без адресе која увек стигну ономе коме су упућена

У Центру за разврставање Италијанске поште у Риму, на аеродрому Фјумичино, сваког дана за Папу Лава XIV стиже око 100 килограма поште. Разгледнице, ручно писана писма, честитке, цртежи. Када се ради о папиној пошти ту и даље важи традиција, писма и разгледнице које се иначе све ређе и мање шаљу за папу стижу у огромном броју.

„Овде у Фјумичину постоји ценатр за разврставање поште која иде за Ватикан и ми дневно региструјемо 100 килограма и то је тренд који се наставља. Тако је било са папа Фрањом, који је добијао и око 150 килограма поште док је био болестан, а број се не смањује ни сада када имамо новог папу“, наводи Антонело Кидикимо, менаджер сортирања поште на Фјумичину.

Папи пишу различити људи: болесни, затвореници, деца, породице. Чак и ако је адреса нејасна довољно је да пише папа или Ватикан и свака пошиљка стиже тамо где треба. А свако писмо носи неку интимну жељу или молбу: за оздрављење, за помоћ, молитву, исповест.

По доласку у Фјумичино, пошта пролази кроз аутоматизован процес мерења и контроле. Затим се преноси у центар за дистрибуцију ближи Светој Столици. Свака фаза се обавља с највећом пажњом и дискрецијом.

„Пошта долази из целог света, на пример из Америке, са Косова, Индије. У овом тренутку нисмо још увек у стању да кажемо са статистичке тачке гледишта која је то земља из које стиже највише поште јер је има заиста много“, додаје Кидикимо.

Иако садржај остаје тајна, они који раде на овој пошти знају симболичну и духовну вредност коју она носи. По рукопису могу да наслуте да се ради о старијој особи или детету јер деца често цртају или стављају налепнице на коверте.

Ту су разгледнице, честитке, некада само лист папира са адресом без коверте и пар написаних речи. Сваки лист, свака реч, сваки цртеж садржи драгоцени део особе која је то написала и којој је потребна реч утехе, молитва, осећај да нису сами. И папа, који је за милионе људи духовни ослонац, то зна.