Гужва у шведским затворима – да ли је изнајмљивање ћелија у Естонији решење

Потрага за местима за смештање затвореника изван земље један је од корака усмерених на трансформацију шведског кривичноправног система док се влада десног центра тражи начине да се избори са бандама и насиљем, а затвори упозоравају на пренасељеност.

Прошле недеље, шведско Министарство правде саопштило је да је наложило Криминалвардену (шведској служби за затворе и пробацију) да „изврши неопходне припреме“ за естонски план.

Према споразуму који су Стокхолм и Талин потписали у јуну, очекује се да ће бити доступно до 600 места за затворенике из Шведске у балтичкој земљи.

Према недавном извештају Криминалвардена, број затвореника у Шведској би, у најекстремнијем сценарију, могао порасти са 7.800 ове године на 41.000 2034. године као резултат казнених политика које спроводи крајња десница.

Посматрачи кажу да то представља значајан помак за земљу која се деценијама поносила затворском политиком усмереном на рехабилитацију и реинтеграцију, што је пракса коју имају и неке друге земље.

Шведска није спремна да се носи са порастом броја осуђених на затворске казне, док се влада бори са невиђеним таласом насиља које изазивају банде.

Шеф затворске службе, Јоаким Ригамар, рекао је да су шведски затвори у „кризној ситуацији“ пренатрпаности.

Број деце која се суочавају са дугим затворским казнама је посебно упечатљив – последњих година, промена приступа довела је до тога да деца од чак 15 година буду затворена на 10 или више година.

Влада, која зависи од подршке крајње десничарских Шведских демократа, сада разматра предлог за смањење старосне границе кривичне одговорности са 15 на 14 година за тешка кривична дела.

Главна опозициона странка, Социјалдемократе левог центра, саопштиле су да ће подржати такав потез. Шведске демократе су позвале на смањење старосне границе на 13 година.

Први пут, следеће године, влада такође планира да уведе затворе за малолетнике уместо тренутних домова за бригу о малолетницима, где се обично смештају млади преступници, а досадашња максимална казна била је четири године.

Министар правде, Гунар Штремер, рекао је да споразум са Естонијом означава „важан корак ка смањењу притиска на шведске затворске и пробационе службе“.

„Да би то функционисало у пракси, потребне су пажљиве припреме. Кључно је да све, од безбедности и правне сигурности до сарадње са естонским властима, буде спремно да правилно функционише када споразум ступи на снагу“, истакао је Штремер.

Међутим, према оцени неких, бројеви су такви да је естонски план само кап у мору.

„Ако гледамо на 40.000 затвореника, онда 600 ћелија неће много променити“, рекла је Емели Ленквист, која истражује политику криминала и затворе широм нордијских земаља на Универзитету у Стокхолму.

Оле Јонасон, пастор из Стокхолма који проводи време разговарајући са децом од чак 15 година која су у притвору осумњичена за тешка кривична дела, укључујући убиство, рекао је да су политичари превише фокусирани на кажњавање рањивих људи уместо на рехабилитацију. Већина деце коју види, како каже, „нема криминални идентитет“, већ их банде користе као „предмете за једнократну употребу“, док многи од оних који наређују насиље избегавају казну у иностранству.

„Не кажем да треба да прођу без последица; наравно, починили су ове озбиљне злочине, тако да морају бити лечени. Али морамо да се отарасимо овог 'размишљања о казни' уместо да им помогнемо да пронађу нову шансу“, поручио је Јонасон.

Предлог да се затвореници пошаљу у Естонију – 400 километара далеко, преко Балтичког мора – још увек треба да одобре парламенти обе земље, али шведско Министарство правде очекује да ће споразум бити на снази до лета 2026. године.