Како су орке у Јапану постале омиљене морске немани

У великом акваријуму у луци Нагоја, праћени вриском и навијањем узбуђене деце, лагано и достојанствено круже тешки китови на чије само помињање се просечном Европљанину леди крв у жилама.

Ведрог радног дана, простране заобљене трибине отвореног базена на ободу Тихог океана највећим делом покривају капе сјајних боја посађене на мале немирне главе – изложена ударима леденог ветра, чета дечице из локалних обданишта напето ишчекује највећу атракцију комплека који садржи преко 5.000 врста морских животиња – скок морске немани орке.

Вољена чудовишта

Грабљивице дужине пет до десет метара, које као и други китови формално припадају породици делфина, орке насељавају мора широм света, али су посебно радо виђене у пацифичкој царевини Јапану.

Ти морски сисари, карактеристичне црно-беле боје, су прави миљеници и понос града Нагоје, насеља са око 2,3 милиона становника у средишњем делу земље.

Јапанска реч за орке потиче од имена митске животиње шаћи или шаћихоко, која има главу тигра и тело рибе и често, разјапљених чељусти и уздигнутог репа, краси кровове замкова и будистичких храмова.

Та мистична неман, уствари, представља њиховог натприродног заштитника, јер се у старини веровало да би, уколико би грађевине од дрвета захватио пламен, она ватру угасила водом из својих уста.

Отуд, постављање на кров статуе истесане од дрвета или изливене од метала која је приказује није била просто симболични израз жеље за сигурношћу, већ начин да се (магијски) спречи избијање пожара.

У Нагоји, поред замка, шаћи је запосео и кров градске већнице, па је јасно зашто се орка, кит који је у машти старих Јапанаца био поистовећен са том митском звери, сматра симболом града. Логично, и локални фудбалски клуб, у Србији добро познати „Нагоја грампус“, у свом називу носи енглеску реч која је еквивалент латинском термину „орка“.

Схватање орки као људима наклоњених заштитника, или у савременим условима, доброћудних животиња симпатичног изгледа, може бити изненађење за оне чија је свест обликована западњачким књигама и филмовима, у којима се оне приказују као страшне и сурове грабљивице које потапају бродове и чамце и њихове посаде одвлаче у мрачне дубине.

Ово стога што у популарној, масовној култури Запада орке, које јесу крупни предатори на врху ланца исхране, прати злослутни надимак „кит убица“. Он, међутим, кажу историчари, представља погрешан превод на енглески шпанског назива за орке, који заправо значи „убица китова“ и који је настао када се међу морнарима из иберијског краљевства проширио глас да оне умеју да нападну друге врсте китова.

Орке у савременом Јапану, због своје лепе, упечатљиве боје и перцепције да могу бити припитомљене, имају третман животињских звезда, које се на цртежима или у форми играчки често приказују као слатке и симпатичне, слично фокама или пингвинима.

Тај однос Јапанаца потврђује истину да историјске прилике и културно наслеђе дубоко утичу на свест људи, те да и осећања која се, више или мање свесно, гаје према истој животињи могу бити врло различита у зависности од географског и културног поднебља.