Како је „оживело" соколско друштво „Душан Силни" у Зајечару

Прича о Зајечарском Соколском друштву „Душан Силни" с почетка двадесетог века је прича о збивањима и временима пуним ентузијазма, елана и младалачког заноса.

Присећање на свакодневна полигонска дружења, смотре физичке културе и спортске слетове, остаће вечно да живи у успоменама наследника генерација које су дочекале Краља Александра Првог Карађорђевића, када је дошао у Зајечар.

Због тога прича о Соколцима и Соколском друштву мора да траје и одржава се.

„Године 1907. формирано је соколско друштво у Зајечару, али интересантно је да је оно било у константном сукобу са друштвом за гимнастику и борење. Тек 1910. године, то се нивелисало и Соколско друштво под називом `Душан Силни` у Зајечару непрестано функционише све до 1941. године. Улога Соколаца је била да негује те патриотске идеје, тај отаџбински став нашег народа према свему што је представљало прошлост и што је требало неговати и баштинити за будућност“, рекао је Срђан Томић, новинар и публициста, аутор књиге Под крилом сокола.

Спортски живот и физичка култура одвајкада су представљали нераскидиву целину у граду на Тимоку.

Зајечарска младеж између два светска рата, окупљена у Соколском друштву „Душан Силни" најчешће је вежбала на простору где се тада налазила пешадијска касарна.

Књига Под крилом сокола прати развитак соколског живота у Зајечару преко Соколског друштва „Душан Силни" основаног давне 1907. године.

„Практично свако дете од шест година па до деветнаест, до велике матуре припадало је соколском друштву или узрасту деци, или узраст нараштаја, или узрасту одраслих чланова што је обухватало матуранте и оне старије вежбаче“, додао је Томић.

Прохујало време, однело је многе људе и бацило у заборав многе догађаје. Данас предратних соколаца готово и да нема, али како нам рече аутор, соколска крила још увек нису склопљена.