Заштићен бренд лесковачке љутенице; „у припреми" и лесковачка мућкалица

О значају брендирања љутенице за Лесковачки крај, и о томе колико ће то утицати на интернационалну промоцију аутентичних производа са југа Србије, за РТС је говорио Владимир Марић, директор Завода за интелектуалну својину. „Лесковачка љутеница је ознака географског порекла, и то је једна врста интелектуалне својине.

Пре свега, интелектуална својина подразумева правни монопол. Дакле, поред географских ознака ту још имамо и жигове, патенте, индустријски дизајн и тако даље. Ознаке географског порекла су географски назив одређеног региона, неког места, неког локалитета, и тим географским називом се обележава производ који потиче са тог географског локалитета и који, зато што потиче са тог географског подручја, поседује неке специфичне карактеристике“, објаснио је Марић.

Лесковац има четири регистроване ознаке географског порекла, по чему је шампион у Србији. Лесковачки домаћи ајвар је један пример ознаке географског порекла. 

„Ви знате за онај мит да су, својовремено, била прича да су Словенци заштитили реч ајвар и тако даље, али у интелектуалној својини није могуће заштитити генеричке термине. То се никада није десило, и не може да се деси. Зато што је интелектуална својина монопол, да то појаснимо. Значи, ако имамо пекара, рецимо да ви правите хлеб, и да хоћете да продајете тај хлеб својим потрошачима и дођете у завод и кажете: Ја хоћу да заштитим реч хлеб.

Они би вам одбили ту заштиту јер ако бисмо вам признали жиг за реч хлеб, ви бисте онда свим другим пекарима у Србији могли да забраните да користе тај термин, а тиме бисте их заправо онемогућили да обавесте своје потрошаче коју врсту производа Међутим, када је реч о ознакама географског порекла, оне садрже најчешће, у највећем броју случајева, и ту одредницу која се тиче врсте производа“, каже Марић.

Говорећи о лесковачком домаћем ајвару, наставља саговорник, то значи да је реч о ајвару, али не о било којем, него о лесковачком ајвару. 

„Дакле, да је то географски назив, дакле лесковачки домаћи ајвар – одређујемо и врсту производа, а тај ајвар има одређене карактеристике. Прво, он се прави у лесковачком крају, праве га људи који живе у Лесковцу, и околним местима, значи не може неко у Београду, у Ваљеву, у Лозници и тако даље да прави лесковачки домаћи ајвар, то морају да раде Лесковчани. Прави се од домаћих паприка по традиционалној рецептури“, истакао је директор Завода за интелектуалну својину.

Ајвар и љутеница су заштићени и међународним жигом, који се разликује од категорије географског порекла.

Било је потребно краће време да се љутеница међународно сертификује и да добије потврду из Женеве по Лисабонском протоколу, а томе је помогло искуство са ајваром.

„У почетку је стварно било јако тешко док смо успели да заштитимо ајвар, требало је негде око две године, значи лутали смо од врата до врата, нисмо знали једноставно на који ћемо начин то да урадимо. Међутим, после толико година искуства и свега, ево љутеницу смо успели за неких годину дана“, рекао је Горан Јовић из Лесковца, директор регионалне привредне коморе.

Сертификовање се гледа са аспекта економије, бољег стандарда и живота произвођача, а други аспект је културна, односно гастрономска баштина.

„Сад ће нам требати сигурно неки период да љутеница добије бар део значаја онога што је ајвар направио у протеклом периоду, и ја се искрено надам да ће и ово побољшати производњу, бољи стандард оних који производе“, додаје Јовић.

Брзи рецепт за лесковачку љутеницу

„Мени је било право задовољство када сам истраживала архивску грађу и када сам нашла да управо већ преко 100 година датира производња лесковачке љутенице, већ пет пуних генерација потомака преноси с колена на колено управо ову традиционалну рецептуру коју смо ми доказали и заштитили и национално и међународно“, каже проф. др Снежана Илић са Технолошког факултета у Лесковцу.

Професорка Илић је дала и основни рецепт за љутеницу: „Рецепт је укратко, добија се од одабраних сорти парадајза, новосадски јабучар и воловско срце и искључиво од љуте паприке – пламена или џинка. Наравно иде процес сечења, упрживања, додавања зачина, соли, јодиране кухинске соли, и ето, паковања, тако да није тешко, али је посебна вештина домаћина и домаћица“.

„Дајте да искористимо ту заштиту ми овде у овом крају, да се ово удружење омасови. Удружење не чине само произвођачи ајвара и љутенице, већ и узгајивачи тих сировина, плодова, паприке, парадајза… Са друге стране, мора нам и град помоћи да и људе који су у сивој зони или су мале фирме, да их каналишемо“, изјавио је Милан Петковић, дирекор Удружења „Лесковачки ајвар”.

Лесковачка љутеница је сада пре свега правно заштићена. То значи да нико не сме да је користи осим људи из Србије, из Лесковца који су овлашћени корисници те ознаке географског порекла.

Предност заштите географског порекла

Друга димензија је маркетиншког карактера. Постоје нека истраживања која кажу да су потрошачи спремни да плате већи износ за онај производ који има заштићено географско порекло.

„Наша искуства нису само више наша искуства, ми смо спремни наша искуства да поделимо и са другим регионима, и нама је циљ да то проширимо на целу Србију. Главни циљ нас овде, тима у Привредној комори, произвођача, наравно и свих овде, да постанемо лидери у заштити имена географског порекла у региону. Кад кажем лидери, мислим и на земље мимо Балкана, мислим и на Румунију, на Бугарску, на Мађарску, јер како смо кренули са овим послом, како радимо и колико смо увидели значај целе ове приче, мислим да нема проблема да наставимо даље ту сарадњу и са осталим регионима“, истиче Јовић, и додаје да су врата Коморе за савете свима отворена за дељење искуства.

Посао и процес око љутенице је завршен, а већ се спрема нови пројекат, који се односи на још један специјалитет – лесковачку мућкалицу.