Михајло Пејић, односно Мичел Пејџ – прича о храбрости, коренима и инспирацији

Мичел Пејџ (Mitchell Paige), један је од само неколико стотина добитника највишег националног одликовања САД, Медаље части.

Сва признања и ратну заоставштину оставио је Елдред Музеју Другог светског рата, чији кустос Кајл Дан за Танјуг прецизира да су Пејџа, који се родио као Михајло Пејић 31. августа 1918. родитељи, досељеници из Херцеговине, одгајали у складу са српским коренима и традицијом не заборављајући ни да му усаде осећај патриотизма према САД.

На сајту Стејт департмента посвећеног ветеранима наведено је чак да је мајка брата и њега одгајала тако што их је подсећала на српске корене и јунаке Косовског боја, али и да их је учила да буду поносни Американци.

Кустос Дан додаје да је Хазбро, чувена америчка компанија за производњу играчака, која је производњу Џи АЈ Џоа започела 1964. предложила Пејџу 1996. године да се по његовом лику направи једна од акционих фигурица.

„Мич је у почетку био резервисан према идеји, јер је сматрао да би то могло да буде искоришћавање не само његовог лика већ и Медаље части, али је прихватио када га је супруга Мерилин убедила да ће акциона фигура бити добар начин да млади сазнају за херојство које су он и његов пук показали на Гвадалканалу", рекао је кустос Дан.

Заслуге за храброст на Соломонским острвима

Медаљу части, највише национално војно признање, Пејџ је добио за заслуге и храброст исказану на Соломонским острвима октобра 1942. када је након што су 33 маринца из његовог митраљеског вода убијена или рањена, у борби са скоро 3.000 Јапанаца, успео сам да одбрани положај у биткама код Гвадалканала.

„Схвативши да је остао једини, неустрашивом одлучношћу трчао је од митраљеза до митраљеза пуцајући на 'хорде' Јапанаца остављајући утисак да његов вод није поражен, чиме је успео да заустави противнички пук и одбрани базу пре доласка појачања ... Његова велика лична храброст и непопустљива оданост дужности били су у складу са највишим традицијама службе Сједињених Држава", рекао је Дан.

Прича о човеку који се храбро борио сам против свих, у потрази за новом причом, очарала је и новинарку из Лондона у Онтарију, у Канади, Клер Фицџералд која подсећа да је Пејџ био један од мање од 500 америчких војника одликованих Орденом части.

„Други светски рат створио је бројне хероје, посебно у америчкој војсци. Орденом части, највишим државним признањем за храброст и несебичност у борбама одликована су укупно 473 војника. Мичел Пејџ био је један од њих. Био је последњи живи носилац тог посебног и важног одликовања за резултате у борби за Гвадалканал када је умро 2003.“, рекла је Фицџералд.

Она је причу о америчком хероју, српског порекла, објавила на порталу Ратна историја онлајн, основаном 2011. у намери да буде свеобухватан тачан и непристрасан ресурс за чињенице о ратној историји и најновијим ратним дешавањима из целог света.

Фицџералд подсећа да је Пејџ добио више одликовања укључујући и „Пурпурно срце", да је као симбол борбе, херојства, његов изузетан подвиг допринео да постане Џи. Ај. Џо омиљена играчка међу америчким дечацима.

Акционе фигурице Џи. Ај. Џо, настале како би парирале чувеној Барбики, производи америчка мултинационлана комапнија Хазбро, основана 1923 године.

Од дана када је Џи. Ај. Џо добио први лик, а главу је за само десет дана израдио скулптор Филип Крачковски, за шта је плаћен садашњих 5.700 долара, Џи. Ај. Џо је продат у више од 375 милиона примерека.

Пре две деценије Џи. Ај. Џо је постао становник Куће славних играчака, наводи се на страницма Музеја округа Атлборо, из којега је Крачковски, уметник без дипломе који је осим главе чувеног Џи. Ај. Џо правио медаљоне за папу и председнике САД.

Лос Анђелес тајмс је на дан његове смрти 2003. године подсетио на храброст коју је Пејџ показао као младић од 24 године на Соломонским острвима, али и на све што је касније урадио током војне каријере завршене у Аустралији.

Аутобиографија из 1975. године, Маринац по имену Мич је, како су апострофирали, убачена на списак литературе која доприноси програму за унапређење обуке маринаца.

Откривање превараната

Пејџу у част, у родном граду Чарлерој, у Пенсилванији, пре нешто више од четири године постављен је споменик. И хол Ваздухопловног музеја Марине Corps Air Ground Combat Twentynine Palms посвећен је Пејџу, пензионисаном у чину пуковника 1959. године, а који је део живота посеветио откривању преваранта који су носили незаслужене и лажне Медаље части. Кустос Дан подсећа да је Мич, чак и пре него што је дипломирао покушао да се придружи корпусу маринаца Сједињених Држава.

„Најближи регрутни центар налазио се у више од 200 миља удаљеном Балтимору, упркос свему на пут кренуо је пешице, али су тада седамнаестогодишњег Мича одбили јер је био премлад и није имао довољно килограма. Ништа није одвратило Пејџа, да се дан након 18. рођендана, 1. септембра 1936. поново, овај пут успешно, запути у Балтимор", рекао је куратор музеја у Елдреду, граду на само три сата од места где је Пејџ одрастао.

О популарности чувене акционе фигуре говоре и филмови Џи. Ај. Џо, Успон кобре и Џи. Ај. Џо Одмазда као и серија америчких војних научнофантастичних акционих филмова заснованих на истоименој линији играчака.