Подсмевали смо се храни у авиону, а сада нам недостаје

Смањење трошкова у индустрији авио-превоза није једини разлог зашто смо остали без оброка у авиону. Избацивање хране током лета за већину путника последица је што великих промена у државним прописима, дизајну авиона, филмова који се пуштају током лета, пореских олакшица у индустрији, плус због повећане бриге за здравље и безбедност.

Између осталог, безбедносни протоколи и прописи авио-компанија од 11. септембра променили су врсте ножева које летачко особље може да користи у ваздуху. Простор за чување намирница у авионима је смањен како би се убацило што више седишта. А авио-компаније не служе поједину храну, попут кикирикија, како би заштитиле људе са алергијама. Оброци су често мањи, блажи или их уопште нема.

„Услуга оброка у авиону је некада била ствар престижа“, наводи Хенри Хартвелд, истраживач у Атмосфер рисрч групи. Данас, „квалитет је толико лош да се питамо: да ли руководиоци авио-компанија имају чуло укуса?“

Ниже цене или оброк

Авио-компаније дуго су тражиле начине да смање трошкове производње хране и смање време које је летачком особљу било потребно за припрему и послуживање оброка у авиону. У једном познатом примеру из осамдесетих година, Роберт Крендал, тада шеф „Американ ерлајнса“, хвалио се како је уклањање само једне маслине из сваке салате авио-компанији уштедело 40.000 долара годишње.

Од тада су цена и брзина постали важнији за авио-компаније од укуса хране. Превозници као што су „Сингапур ерлајнс“ или „Делта“ могу себи да дозволе партнерства са славним куварима носиоцима Мишленових звездица, али већини компанија храну испоручују кетеринг сервиси који је припремају сатима раније.

„Људи су спремни да се одрекну хране за ниске цене карата“, напомиње Блејз Вагспак, професор маркетинга на Универзитету у Дејтона Бичу на Флориди. „Ваша карта вам доноси место. Све преко тога морате да платите.”

Наплаћивање хране путницима у авиону – чак и само неколико долара за сендвич, кутију грицкалица или тањир са сиром – такође је начин да авио компаније уштеде на порезима. Авионске карте у Сједињеним Државама, на пример, подлежу федералној акцизи од 7,5%, али се тај порез не односи на накнаде за пртљаг и храну у авиону, које су све скупље.

Кавијар и бесплатна жвакаћа гума

Пракса послуживања хране у авионима траје скоро један век, још од 1920-их стјуардесе су путницима делиле жваке да би им смањили притисак у ушима. Рани авиони су толико поскакивали у лету да су оброци сервирани на папирним тањирима.

Деценијама су федералне агенције САД регулисала цене авионских карата и руте, тако да су авио-компаније покушавале да се наметну услугом, храном и врстом луксуза који су нудили својим путницима.

Све до 1978. године, када је авио-индустрија дерегулисана, закон је захтевао да сваки путник добије предјело, две врсте поврћа, салату, десерт и пиће као део цене карте.

„Укусна храна доприноси уживању. Припрема се у четири кухиње које истовремено раде, где се јела могу кувати у пећницама за пет минута“, рекламирао је „Пан Ам“ своје услуге 1958. године.

Током шездесетих и седамдесетих, авио-компаније су рутински постављале кухиње у авионе и рекламирале своје меније како би привукле путнике. Говедина је била пословна стратегија.

„Авиокомпаније су се такмичиле квалитетом услуга и погодностима. Храна је била главнo бојно поље јер су могућности забаве биле ограниченије“, напомиње Хартвелд. „Авио-компаније би имале тимове кувара, сопствене кухиње за кетеринг и рекламе за храну.”

Како је дошло до дерегулације, авио-компаније су смањиле цене карата. Али да би надокнадили изгубљени приход, смањили су избор хране и друге услуге.

Напади од 11. септембра убрзали су све мање бесплатних оброка у авионима. Авио-компаније су се суочиле са падом броја путника и ограничиле услугу оброка током лета као одговор.

Некада предмет подсмеха, а сада нам недостају

Оброци у авиону су деценијама били главна мета подсмеха и критика, али сада људима недостају. Неколико стручњака из авио-индустрије мисле да ће се ускоро вратити у понуду.

Међутим, реалност је сасвим другачија за путнике у бизнис и првој класи. Моли Брант, шефица одељења кулинарских иновација за Северну Америку у кетеринг компанији „Гејтгроуп“, каже да је „златно доба хране у авионима ту“. Зависи само од тога којом авио-компанијом летите и којом класом путујете.

На пример, ако сте у првој класи у Америци, за ручак ћете моћи да бирате од медитеранске салате, пилећих прса са мојо сосом, црним пиринчем и зеленим бананама, или тестенине са рагуом и рикотом на бази биљака. У компанији „Делта“ на понуди су чизбургер, тортелини са спанаћем и сиром или Хемплер салате од димљених пилећих прса.

Неколико авио-компанија чак нуди кавијар путницима прве класе. Али већина путника ових дана не добија чак ни бесплатне жваке.