Сваки лист за њих има посебну вредност – има ли ко да наследи књиговесце

Чекићи, велике и мале стеге, алати за сечење, као у машинској радионици. Вештим рукама, њима барата металски техничар Милка Пантовић. Не прави алате, већ „поправља књиге".

„Увек ми је било занимљиво то сечење тих страница књига, лепљење, сушење, израда корица, и свака књига је на свој начин била посебна. Има доста посла, све зависи у каквом стању књига дође код нас у књиговезницу”, прича Милка Пантовић, књиговезац у Народној библиотеци „Вук Караџић" у Крагујевцу.

Књиге су некада биле квалитетније, одштампане и повезане да трају, кажу библиотекари.

Данас, због лошије израде и честог позајмљивања, многе одлазе на поновно повезивање и коричење.

„Добијемо књигу која се једноставно разлиста, недостају поједини листови, са окрзаним ивицама, са поцепаним корицама”, рекао је Никола Станковић, библиотекар у Народној библиотеци „Вук Караџић" у Крагујевцу.

Када им постави „дијагнозу" и одреди „терапију", стрпљиво и прецизно приступа послу. Све ради ручно, па су за репарацију једног наслова, потребна два дана.

„Финални поступак је за мене највеће задовољство, када урадим до краја, и када је спремна за полице, то је посебна прича”, додала је Милка.

А њена прича је да је книговезачки занат заволела и изучила од старије колегинице. Данас је можда и једини књиговезац у Крагујевцу, који све ради по правилима заната.

Брине је што се нико не јавља да му пренесе знање: „Надам се да ће бити интересената, и да ће бити настављен тај посао, да кажемо и стари занат”.

До тада у књиговезници, Милка затрпана послом: комплтима новина, часописа, папира, књига. У крагујевачкој библиотеци – око 350.000 наслова.

Сваки лист за њу има посебну вредност, а она им продужава трајање.