Трешњин цвет можете гледати широм света, али у Јапану је незабораван доживљај

Питање када ће процветати трешња толико је важно за Јапанце да се у вестима о томе редовно извештава од јануара када се отварају први цветови у Окинави, па до маја када опадну и последњи на северу земље. Цвет остане на дрвету 2-3 дана и то су за Јапанце празнични дани када знају и да запоставе обавезе.

Јапанци знају и дан раније да заузму места да би имали што бољи поглед, имају и апликацију која их води на најбољу локацију. Иља Мусулин, јапанолог и дописник РТС-а из Јапана, приближио нам је поштовање традиције трешњиног цвета.

Како објашњаваш навику Јапанаца да сатима да гледају трешњин цвет?

– Tо је јако стар обичај, традиција из средњег века. Трешњин цвет је симбол пролазности живота, снаге мушке, лепоте женске.

Зашто баш трешња, некада се гледао цвет шљиве?

– Гледао се цвет шљиве, али онда су Јапанци негде из подножја Хималаја пренели ове украсне трешње и оне су у древном Јапану постале најава пролећа. Посматрали су како цвета трешња да би видели да ли ће имати добару жетву пиринча, трешња је буквално постала синоним за цвет, зато данас имамо обичај посматрања цветања трешње ханами, разгледање цвета.

Данас у Јапану се не ради само о седењу и гледању цвета. Тај фестивал подразумева још неке активности. Које?

– Тешња цвета у време када у Јапану почиње нова школска и фискална година, он има ту нијансу новог почетка, Јапанци буквално изађу у паркове, седну испред дрвећа, понесу пуно хране, пића, проводе неколико сати у разговору, ту некад нако започене и песма, што је ипак ретко у Јапану. То делује као запостављање дужности, али је њима у пословном смислу то јако важно, они сматрају да на тај начин продубљују међуљудске односе у фирми и да ће, захваљујући тој забави, зато што заједно пију испод стабла трешње, направити бољи колектив, да ће бити продуктивнији.

А о чему размишља просечан Јапанац? Ми у Европи и Србији размишљамо о инфлацији, рату у Украјини, на Блиском истоку...

– Нажалост, и у Јапану је сада инфлација велики проблем. Званичне статистике показују да је три и по или четири одсто, али становништво осећа у свакодневном животу да су неке ствари поскупеле 20-30 посто. Јапанска валута јен је сада на најнижем нивоу у односу на долар и евро у последњих 35 година.

Тако да је све поскупело, иностранство им делује недостижно јер им је валута слаба, тако да су њихови проблеми скоро исти као у Европи.

Брину ли Јапанци што су најстарија нација, најстарије становништво на свету?

– Брину, то је све веће оптерећење за здравствени и пензиони систем. Постоји и проблем за привреду, јер како стари становништво, све је мање радно способних људи. Значи већи увоз стране радне снаге, што опет значи прилагођавање страном начину размишљања, културама, прихватање другачијих људи у сопственој средини.

Јапан је фасцинантна земља, спој традиционалног старог и новог. Најновије технологије, нови концепти, ево сада имате ту идеју да би људи могли да користе роботе двојнике за рад, већ обављају експеримете, да би можда у будућности радници у Јапану могли да остану код куће, а да користе роботе постављене на радном месту, то је можда нека будућност, а с друге стране управо се налазимо у будистичком храму где су старе грађевине, стара култура укључујући и трешњин цвет, стара веровања опстају.

Верују Јапанци и да је трешња симбол пријатељства и зато има значајну улогу у дипломатији. Дрво јапанске трешње расте и у дворишту Беле куће, код нас краси булеваре и више паркова, а један је посебан на Новом Београду – парк пријатељства у којем су стабла засађена у облику олимпијских кругова уочи Игара у Токију.

„Јапанци мисле да су њихове трешње најлепше на свету. А ако мислите да су слађе од наших – варате се. Плод њих не занима, он је потпуно закржљао и не једе се. Трешања попут наших има у продавницама, али су веома скупе и не баш тражене.