Напици по рецептури из 1932. године код јединог содаџије Расинског округа

Клакер, кабеза, сода вода. До седамдесетих година прошлог века ово су била освежавајућа пића без којих се није могло у некадашњој Југославији. Са флаширањем киселе воде и променом потрошачких навика содаџиске радње скоро да су отишле у заборав.

„Ја сам једини у Расинском округу, једина содаџиска радња. Оно што могу да кажем је да је у Трстенику било једно три содаџиске радње, у том неком времену, док су, ја колико знам, 1971, 1972. године у Крушевцу, у једном моменту било 11 содаџијских радњи. Нажалост, сада нема ниједна“, прича Властимир Миловановић, содаџија из Трстеника. 

Содаџиска радња Миловановић је породични посао. Властимир је занат научио од оца и деде и добио оригиналну рецептуру за производњу сода воде, клакера и кабезе, строго чувану породичну тајну.

„Наследићу радњу када буде дошло време. Радим са својим оцем и одржавам је некако у животу и традицији“, каже Ненад Миловановић из Содаџијске радње Миловановић у Трстенику. 

Ови напици обележили су одрастање бројних генерација. Укус је остао непромењен.

Часлав Лукић из Трстеника каже да је реч о безалкохолном пићу, другачијем соку од данашњих, са мирисима који се „осећају у души“.

„Содаџијска радња је у близини стадиона 'Петолетке' у Трстенику и људи, деца, одрасли, сви они који дођу, стари да се сете своје младости, а ови млађи да просто знају како је некада било“, објашњава Владимир Јевтић, директор Туристичке организације Трстеник.

Овај занат у Трстенику за сада одолева времену захваљујући великој љубави и ентузијазму породице Миловановић.