Аустријски канцелар на Светосавском балу у Бечу, манифестацију обележио и хуманитарни сегмент

Тачно у поноћ, српски кадрил оживео је традицију дугу готово 180 година. Тада је кнез Милош Обреновић, инспирисан бечким баловима, од Јохана Штрауса Млађег поручио композицију за Славенски бал.

Окупљање Срба који живе и раде у Аустрији после стогодишње паузе настављено је 1998. године под новим именом, у част првог српског архиепископа.

„Светосавски бал је најважнији догађај српске дијаспоре, и драго нам је да и данас смо поздравили две хиљаде људи, јер је то управо број званица на балу када га је организовао кнез Милош Обреновић средином 19. века“, рекао је Милан Видовић, председник организације „Српски центар".

Бал је окупио госте из света културе, привреде, политике. Међу најважнијима – аустријски канцелар који је дошао први у историји манифестације.

У Бечу се током године одржава више од 450 балова, међу њима је и Светосавски. Другу годину заредом сместио се у Хофбург – резиденцију Хабзбурговаца. А правило је да се у дворском комплексу који се градио од 13. до 20. века одржавају само најважнији балови.

Светосавски бал у Хофбургу заслуга је истрајности организатора, али и бројности српске дијаспоре у Аустрији од око 300.000 људи.

„Ово је важно за Србе из Беча, али и за све нас, јер овде представљамо српску културу Аустријанцима и себи и свима показујемо оно најлепше што Србија креира. То је начин да покажемо јединство и слогу. Ови догађаји су и нека врста меке моћи, јавне дипломатије", каже Арно Гујон, директор Управе за сарадњу с дијаспором и Србима у региону.

Важан сегмент бала је и хуманитарни. Донацију од 20.000 евра добио је бањалучки „Даун синдром центар“ за куповину возила штићеницима.

„Њихов проблем је необраћање у складу са животном доби. Њима се спочитава да су деца. Вечерас се десила највећа антистигматска манифестација, ово је једна жива инклузија, где су особе са Дауновим синдромом имале могућност да се представе, да плешу, да се покажу какви јесу... Вечерас је стигма бачена на колена“, изјавио је  Зоран Јелић, директор „Даун синдром центра“.

Плесало се уз валцер, модерну музику, традиционалне српске игре, али и звуке прве српске опере. Уз њене тактове плесале су младе балерине из Београда.