„Стојадин“ спреман да освоји Алпе – Ђорђе Алексић поново у акцији, цајгер мери нови круг

Са љубичастом „заставом 101", популарним „кецoм“ или „стојадином“, како се најрадије зове овај симбол бивше Југославије, Ђорђе је после повратка са пута из Португалије био гост у Шареници РТС-а. 

Иначе, Ђорђе Алексић рођен  је 2000. године, а његов „стојадин“ произведен је 1988. године.

Не зна се колико су хиљада километара Ђорђе и „стојадин“ до сада превалили – „цајгер” се одавно окренуо и почео да броји из почетка...

„План за ову зиму је да обиђемо Алпе. Имам и веће планове, али не би их сада открио“ рекао јеЂорђе.

Иако је већ у четвртој деценији, „стојадин“ гура боље од многих млађих аутомобила.

„Возили смо га 160/170 км на сат ауто-путем у Немачкој. На њему нису прављене никакве преправке, мотор је ремонтован и унутрашњост поправљена, убацили смо ЦД плејер и пуњаче. Често спавамо негде на путу, па морамо да пунимо телефоне и друге уређаје.“

„Са њим сам пропутовао 80 одсто Европе, цео Балкан, Турску... Наше најдуже путовање било је ово са кога смо се управо вратили – у Португал и назад кроз Немачку. Прешли смо 13.000 километара, а пут је трајао 45 дана“, истакао је Ђорђе.

На питање шта његови Лебанци кажу када чују у какве авантуре се упушта, Ђорђе каже: „Неки не верују, неки кажу да нисам нормалан, неки кажу све најбоље“, и уз смех додаје, „Слажем се да сам мало ненормалан.“

Са пријатељима обично иде у авантуре, снимају видео материјале за његов Јутјуб канал (Алексић Мото), Инстаграм и Тик-ток. Атракција су где год да се појаве.

Атракција на европским путевима

„Кад пролазимо кроз европске земље, људи нас гледају – не разумеју какав је то ауто, чудан им је, машу, поздрављају...", наводи Алексић.

На тако дугим путовањима пех се дешава и најбољим и најсавременијим аутомобилима, а камоли тридесетшестогодишњој „застави“.

„У Француској смо спавали на аутопуту док није стигла помоћ. Алтернатор је цвилио, на незгодном месту, 500 метара од границе. Стали смо на десну страну аутопута и чекали. У Ници се десило да нам је шљунак ушао у точкове и да се ауто заглавио. Морали смо да скинемо све точкове и да из заменимо“, рекао је Ђорђе.

Није лако у „белом свету” наћи мајстора који зна да поправи „кеца“, јер код нас још има делова за „заставу“, али у Европи често и не знају шта тражимо.

„Кец“ је некада био црвен, сада је прекривен љубичастом фолијом. Ђорђе планира да је поново промени.

„Стојадин" у хуманитарним акцијама

Ђорђе и „стојадин" возе и за племените циљеве, учествују у хуманитарним акцијама прикупљања помоћи.

„Возио сам по Нишу кутију у коју су сви који су желели могли да ставе новчану помоћ за дете коме је потребна трансплантација матичних ћелија. Позвали смо и да се пошаље порука и за два дана сакупили смо 3.000 евра. После тога смо пролазницима делили чоколаде по граду“, наводи Ђорђе.

Пут у Португал и назад био је идеална прилика да посети европске градове које је желео да упозна – како другачије него са „кецом“.

„Кренули смо пут Италије, Француске, Шпаније, Португала. Прошли смо Барселону, Париз и још многа места која сам желео да видим. Не могу да издвојим ниједан град, али Азурна обала ми је била најлепша“, наводи Алексић.

Пре него што крене на Алпе, Ђорђе планира да обиђе Копаоник, Златибор и Јахорину, како би аутомобил навикао на планинске услове.