Слободан враћа у живот давно заборављене петролејске лампе

Након одласка у пензију, Слободан Миловановић је имао више слободног времена, које је искористио креативно. Репарира старе петролејске лампе и овом хобију посвети дневно два до три сата, што му је довољно да ужива.

„На почетку мале лампице, скупљање, репарација и све касније је дошло до прављења властитих лампи односно креације које су диктирали материјали које набаљам обично на бувљаку ту у Сомбору. За неку лампу је потребно један, два дана а некада буде и по недељу дана да радим на једној лампи. Ево овде иза мене је баш једна лампа коју сам радио два дана. И то је добро ангажовање мог слободног времена, а опет испуњен сам радости да нешто произведем, односно да направим а да ме физички то не оптерети“, објашњава Слободан.

Свака петролејска лампа састоји се од неколико наизглед једноставних делова.

„Димњача или цилиндар стаклени. Ово је бренер или горионик, ово су округли бренери што воле рећи рунд бренери. Овај део је спремник за гориво или за уље петролејке, то је базен за петролејку. И ово је нормално, од месинга три ноге. Лампа је најстабиилнија кад има три ноге. Прати неравнине подлоге, тако да је она стабилна. Када лампа дими, значи да је фитиљ превише извучен. Кад фитиљ сагорева онда дими. Фитиљ мора бити урађен од сто посто памука.“

Сваког петка и недеље Слободан одлази на сомборски бувљак у потрази за материјалом.

„Увек ја нађем неког материјала и углавном то и користим за израду тих мојих уникатних лампи. И оне сву све функционалне и за мене врло лепе, јер то је мој рад. Када наиђе инспирација онда је одмах реализујем да не заборавим“, каже Слободан.

Захваљујући упорности и свакодневном раду, радионица Слободана Миловановића је и својеврсна галерија петролејских лампи, а нови пројекат на коме ради је лампа у комбинацији месинга и стакла.