Слика Паје Јовановића враћа се у Србију, Музеј града Београда купио „Одмор башибозука“ за скоро 350.000 евра

Ово је, иначе, први пут да држава Србија учествује на светској аукцији куће „Сотби“ и успела је да купи Одмор башибозука, која се налазила у оквиру „Сотбијеве“ колекције оријенталне уметности и декоративних предмета и намештаја из 18. века.

„Музеј града Београда, у оквиру кога је Легат Паје Јовановића од данас у својој колекцији има и веома вредну слику из његове оријенталистичке фазе“, истакли су из Музеја града Београда и захвалили се приватним колекционарима који су се одрекли учешћа у аукцији у користи државе Србије.

„Део нашег посла је да пратимо све аукцијске куће. Ово је сада била прва могућност да прибавимо слику овакве лепоте и значаја и из периода који у својој колекцији немамо. Презадовољни и презахвални смо што смо обогатили нашу колекцију“, навела је за РТС директорка Музеја града Београда Јелена Медаковић.

Није желела, међутим, да лицитира када ће слика бити изложена у Београду.

„Музеј града Београда даће све од себе да слика што пре стигне у Србију. Након нашег конзерваторског прегледа она ће бити изложена, али не могу да кажем тачан дан“, додала је Јелена Медаковић.

Уље на платну Одмор башибозука, димензија 68 са 60,5 центиметара (са рамом), претходни власник купио је на аукцији у „Кристију“ 1994. године.

У опису слике на сајту „Сотбија“ наводи се да башибозуци нису били део регуларне османске војске и да су регрутовани на територији данашње Србије и Албаније. Због огромног пространства које су контролисали и оптерећења које је оно представљало на феудални систем Отоманског царства, централне власти у Цариграду морале су да се ослањају на нерегуларне трупе.

Били су наоружавани од стране власти, али нису примали плату нити носили униформе и обележја, већ су се облачили у своју карактеристичну локалну ношњу.

Зато што нису формално обучавани, нису могли да учествују у великим војним операцијама, али су били корисни за друге задатке, попут извиђања и стражарења.

Паја Јовановић је студирао на Бечкој академији под Карлом Леополдом Милером. Међу његовим меценама био је краљ Александар Карађорђевић.

Излагао је у Бечу, Минхену и Берлину, где су његове слике о ратницима и башибозуцима постале веома цењене код енглеских и америчких колекционара. Његова најпознатија дела налазе се у Народном музеју у Београду и Галерији Матице српске у Новом Саду.