Савремени циркус је права уметност у свету, код нас још није

Преко дана вредно вежбају, а у поподневним часовима, нарочито викендом, овај шатор код београдских Силоса, мали је за све оне који би желели да уживају у представама и акробацијама светских и домаћих уметника.

„До сад смо имали прилике да протеклог викенда одгледамо представу која је била сарадња Србије и Словеније, у питању је премијера под називом 40,60 такође смо имали прилику да погледамо представу из Шпаније Руна, и једну из Француске – Дар. Пред нама су још представе италијанских аутора, и још једна сарадња Србије и Словеније“, истакла је Данка Секуловић, један од организатора фестивала „ЦиркоБалкана“.

Додаје да се углавном све циркуске представе праве за све узрасте, када се баве неком тематиком или елементима који се не препоручују за децу, ми то напишемо у нашем програму који можете погледати на нашем сајту циркобалкана.орг.

Савремени циркус код нас постоји више од 15 година. Имају бројне едукативне програме, свој фестивал и представе. И велики број сарадника који слободу воле више од свега.

„То није само посао, са циркусом смо на турнеји неких шест или седам месеци годишње, и углавном смо у региону. Како изгледа циркуски живот? Тако што живимо у циркуским кућицама, у некој врсти уметничких комуна“, рекао је Милан Манић, уметник „ЦиркоБалкана“.

„Тиме се баве људи који некако осете да ту једноставно имају своје место и не желе више да га напусте и сваки пут све даље и даље стижу. Што се тиче повреда, оне се десе, некада су страшније, некада су мање страшне. Ми се углавном трудимо да обезбедимо себи могућност да тренирамо у што безбеднијим условима“, истакла је Данка Секуловић.

Савремени циркуси настају у другој половини 19. века, када се отварају прве циркуске школе, најпре у Француској.

„Француска има велику историју циркуса, по томе смо веома познати, нарочито наша национална уметничка школа која је веома цењена и препознатљива. У Француској се у уметност улаже доста и знања и новца. За мене савремени циркус значи слободу, да радим шта желим и када желим, без икаквих ограничења. Долазио сам већ неколико пута у Србију на овај фестивал и сваке године сте све бољи и бољи“, рекао је Фредери Верније, гост из Француске.

Циркуска уметност је у многим земљама добила статус као драмска уметност, ми смо, кажу, још далеко од тога.

„Оно што је нама најнеопходније у овом тренутку јесте простор где бисмо током године могли да стварамо, радимо, тренирамо. Када нам дођу ти гости који нас науче нешто и онда они оду, ми морамо да спакујемо наше шаторе, јер је стигла зима. И онда шта са тим. Данка Секуловић, један од организатора фестивала "ЦиркоБалкана"

Ово раде зато што воле циркус и прија им такав начин живота. Највеће признање им је све бројнија публика, а најпоноснији су што су многи уметници из њихових програма за едукацију младих школовање наставили у иностранству.