Зашто рђа изједа подморницу, једну од звезда југословенске ратне бродоградње

Подморница „П-911 Тиса“ дугачка је 19,5 метара, а тешка 88 тона и била је једно од највећих достигнућа југословенске ратне бродоградње. Ипак, имала је и неколико мана, пре свега, није имала класични дизел електрични погон, па би се у случају пражњења акумулатора или квара, посада могла наћи веома брзо у сложеној ситуацији. У Београд је стигла пре пет година и од тада се ништа није променило, само је постала још старија.

„Такозвана џепна подморница утоварена је на специјални камион тегљач и друмовима је од јуче транспортована до српске престонице где ће представљати атрактиван експонат не само за Београђане него и за многобројне туристе који долазе у наш главни град.“

Тако је, 2018. године, најављен долазак подморнице „П-911 Тиса“ у Београд.

За њен долазак заслужни су морнарички пуковник Милан Комар и Удружење „Подморничар“ који су, 2008. године, предложили Министарству одбране Црне Горе да се подморнице ове серије поделе државаме које су учестовале у градњи.

„Ми се налазимо на једно 100 метара од подморнице, ништа није у међувремену урађено нити су добијене никакве дозволе да приступимо радовима да би то једног дана добило форму музејског експоната“, објашњава морнарички пуковник Милан Комар.

Свега је шест оваквих подморница. Црногорска носи назив „Уна П-912“. У Словенији се „П-913 Зета“ налази у климатозованом хангару и посетиоци чекају у редовима да је виде.

Наша „Тиса“ већ пет година стоји на истом месту, на Земунском кеју и пропада. Иако је прошле године из буџета издвојен новац за рестаурацију, радови још нису почели.

„Понекад прођем ту када шетам са својим унуком и он каже: Како деда не можеш да ме одведеш да видим подморницу? Не могу ни ја да уђем унутра“, прича Милан Комар.

Према његовим речима, подморница је прављена од 1983. до 1988. године и била је најбоља у категорији стотонских подморница.

„Она је сад толико обложена рђом да је то невероватно. Прво треба урадити ту заштиту од атмосферилија, а унутра једино наши људи инжењери, техничари могу да спасу то што је унутра. Мислим да је то све савршено добро јер задњи пут кад сам био то је све у савштено добром стању било, само то треба фино уредити, нашминкати, очистити, префарбати и онда би то заиста био један огледни кутак моћи бивше, а и садашње државе“, објашњава Комар.

И екипа РТС-а дошла је само до ограде на шеталишту, јер од Министарства одбране није добила одобрење да снима „Тису“.

Туристи и пролазници могу да јој се диве само из даљине. До када ће бити тако, није познато, јер без одговора Министарства одбране остали су и у Удружењу „Подморничар“, које нуди помоћ како би се и Београд хвалио својокм подморницом.