понедељак, 03.07.2023, 11:30 -> 17:55
Извор: РТС, independent
Зашто професор са Харварда тврди да је можда пронашао делове ванземаљске летелице
Одважна потрага у дубинама Тихог океана открила је сићушне делове мистериозног метеора који се срушио на Земљу 2014. Професор Ави Лоуб, „ловац на ванземаљце са Харварда“ у интервјуу за Индипендент наводи да откриће може бити доказ напредне ванземаљске цивилизације која посећује Земљу.
Пошто је провео године проучавајући ноћно небо у потрази за знаковима ванземаљског живота, астрофизичар са Харварда, професор Ави Лоуб, верује да је пронашао доказ њиховог постојања на дну Тихог океана.
Професор Лоуб је управо завршио експедицију која је коштала милион и по долара, у потрази за знацима мистериозног метеора названог ИМ1 који се срушио код обале Папуе Нове Гвинеје 2014. године и за који се верује да је дошао из свемира.
Овај шездесетједногодишњак је за Индипендент рекао да је надгледао тим истраживача дубоког мора који су пронашли 50 сићушних сферичних комада, или растопљених капљица, користећи магнетне санке које су бачене са експедиционог брода „Силвер стар“ два километра испод површине океана.
Верује да су сићушни објекти, величине око пола милиметра, највероватније направљени од легуре челика и титанијума која је много јача од гвожђа које се налази у обичним метеорима.
Сада су потребна даља испитивања, али професор Лоуб верује да или имају међузвездано порекло, или да их је направила напредна ванземаљска цивилизација.
Професор Лоуб је био шеф Катедре за астрономију Харварда од 2011. до 2020. и сада води универзитетски пројекат „Галилео“, који успоставља опсерваторије отвореног кода широм света за тражење знакова НЛО-а и међузвезданих објеката.
Дуго је изазивао контроверзе због свог снажног уверења да су ванземаљци посетили Земљу.
У свом бестселеру из 2021. године Ванземаљско: Први знак интелигентног живота изван Земље, професор Лоуб је тврдио да је „Оумуамуа – свемирска стена у облику палачинке величине фудбалског терена, која је научницима била видљива 11 дана 2017 – могла да буде само међузвездана технологија коју су створили ванземаљци“.
Његове идеје су га довеле у сукоб са великим делом научне заједнице. Али научник назван „ловац на ванземаљце са Харварда“ каже да су његови опоненти „арогантни“ да уваже његове налазе.
Предмети ће сада бити враћени на Харвард на испитивање како би се потврдио њихов састав. Али за професора Лоуба, „чудесно“ откриће је додатно оправдање да његове неортодоксне методе доносе плодове.
Изузетак
Његова потрага је почела 2019. године, када је ИМ1 привукао пажњу његовог истраживачког тима док су прегледали Насин каталог метеора у потрази за неправилним свемирским камењем откривеним око Земље.
ИМ1 се истакао својом великом брзином – путовао је 95 одсто брже од оближњих звезда – и чињеницом да је експлодирао много ниже у Земљиној атмосфери од већине метеора.
„Објекат је био чвршћи од свих (272) других свемирских стена забележених у истом Насином каталогу“, наводи проф. Лоуб.
Он и његов колега са Харварда Амир Сирај израчунали су са 99,999 одсто поузданости да је ИМ1 допутовао на Земљу са друге звезде.
Њихов рад је првобитно био одбијен за објављивање у академском часопису, и нису могли да добију приступ кључним поверљивим подацима америчке владе о ИМ1.
Затим су у априлу прошле године америчке свемирске снаге писале Наси да је главни научник америчке команде за свемирске операције потврдио да је брзина ИМ1 „довољно тачна“ да указује да долази из међузвезданог свемира.
Користећи комбинацију података Министарства одбране и сеизмолошких очитавања, професор Лоуб је успео да угрубо израчуна област на коју су пали остаци из ИМ1.
Одатле је успео да одреди највероватнији пут метеора током експлозије и избацивања терета.
Захваљујући донацији од један и по милион долара добијених од америчког предузетника Чарлса Хоскинсона, оснивача блокчејн компаније „Кардано“, професор Лоуб је окупио најбољи тим истраживача океана на свету, по његовом мишљењу.
Средином јуна, професор Лоуб је кренуо из свог дома у Конектикату на пут ка Папуи Новој Гвинеји.
Неколико дана раније, бивши обавештајни официр америчког ратног ваздухопловства Дејвид Груш изашао је у јавност са тврдњама да је НЛО оперативна група Министарства одбране скривала информације о тајном програму извлачења НЛО-а и да поседује свемирске летелице које није створио човек.
„Лакше је тражити чињенице о ванземаљцима на дну Тихог океана него их добити од владе“, написао је професор Лоуб у експедицијском часопису на Медијуму у то време. Приметио је и да се у широј јавности мењају ставови о могућности постојања ванземаљског живота.
Међузвездана експедиција
Експедицијски брод „Силвер стар“ је 14. јуна кренуо ка процењеној зони слетања метеора у Тихом океану око 84 километра северно од острва Манус, Папуа Нова Гвинеја.
„Постоји око 850 језика у Папуи, лингвистички најразноврснијем месту на Земљи“, написао је професор. „Ипак, ако експедиција пронађе комад са ванземаљским натписом, додаћемо нови језик овом месту.“
Након што је стигла на локацију, посада је бацила у океан магнетне санке широке један метар које су дугачким каблом биле причвршћене за брод.
Посада је почела са прикупљањем контролних узорака вулканског пепела са дна океана изван процењене путање ИМ1. Отприлике недељу дана од почетка експедиције, дошло је до открића када су санке покупиле прве „сферичне металне комаде“.
Сфере се формирају када метеори и астероиди експлодирају и пронађене су на местима удара широм света. „Малени метални бисери“ били су толико мали да их је било тешко покупити пинцетом“, рекао је професор Лоуб.
У свом тексту професор је навео да им је пронађени материјал испрва изгледао као комадићи зарђалог гвожђа. Али када су их испитали под флуоресцентним рендгенским зрацима, истраживачки тим је утврдио да је то највероватније легура челика и титанијума, позната и као С5 или челик отпоран на ударце. Снага челика С5 је знатно већа од снаге гвоздених метеорита, додао је Лоуб.
Под микроскопом су изгледали ‘прелепо’. Један од њих је личио на Земљу, многи од њих личе на злато“, додаје. „Моја ћерка је питала да ли може да добије један за огрлицу. Рекао сам јој да су премале да би могао да се провуче конац кроз њих.“
Објекти ће бити однети у опсерваторију Харвард колеџа, где ће их тим истраживача анализирати ради поређења са другим остацима метеорита.
Уместо да тражи иглу у пласту сена, професор Лоуб је убеђен да је његова „међузвездана експедиција“ пронашла ситне остатке ванземаљског облика живота усред океана.
Последњег дана на мору, након што су сакупили 50 куглица са првог препознатог међузвезданог метеора, професор Лоуб и његов тим отворили су флашу шампањца на палуби „Силвер стара“.
„Океан је као музеј. Да је пао у пустињи Сахара, до сада би био прекривен песком. Те ситне капљице пале су на дно океана, чекале девет и по година, док их наш магнет није привукао. Цела ова прича је просто невероватна.”
За истраживача који је написао више од хиљаду теоријских истраживачких радова, проналажење сићушних објеката на дну океана било је узбудљиво искуство. „Протекле две недеље биле су најузбудљивије недеље у мојој научној каријери“, рекао је за Индипендент.
Коментари