У Тирани представљен српско-албански речник са 80.000 речи и израза

Идеја да направи ово капитално дело које је, како каже аутор Реџеп Златку, наменио и Албанцима и Србима, потекла је из његових гимназијских дана у приштинском интернату, где је 1953. године из родног Тетова отишао на школовање.

„Отишао сам тамо да бих наставио школовање на свом матерњем албанском језику и први пут сам се срео са српским језиком, пре свега у интернату са Србима и Црногорцима с којима сам био у једној истој соби и слагали смо се прерфектно. Исто је било и у гимназији, јер су и Срби и Албанци учили у истој гимназији 'Иво Лола Рибар' у Приштини“, рекао је Реџеп Златку новинар и публициста из Северене Макаедоније.

Речник као својеврсни инвентар речи и израза са граматичким и синтаксичким објашњењима најчешће је дело тима академика, које захтева професионалну посвећеност, припрему и јаку језичку културу, међутим, Златку је радио сам.

„Радио сам целог живота по мало, али последњих петнаест година цео дан само тиме сам се бавио и једва сам завршио, јер већ ми је 84. године. Имао сам на претек посла, радио сам толико година и мислим да још толико могу да радим, још има посла у језику“, истакао је Златку.

Познавање неког страног језика, изазива симпатије при комуникацији, обогаћује човека, омогућује да се људи боље упознају и зближе, сматра дугогодишњи професор приштинског универзитета у пензији академик Али Алију.

„Ово је врло важан догађај за оба народа, оба језика и радујем се што је ово дело, овај речник, врхунац језичке науке стигао на промоцију у Тирану у сали Албанске академије наука. Мислим да таквих догађаја треба да буде још више и још чешће. Биће то боље и за Албанце и за Србе и за Балкан и за човечанство уопште“, рекао је Али Алију академик.

Овдашња стручна јавност сматра да су речници овог типа нови прозори у свет и да ће ово, како се чуло на промоцији, капитално дело, остати на корист лингивистима, али и онима који желе да уче језик као допринос спајању два народа.

Српско-албански речник, који садржи 80.000 речи и израза, штампала је издавачка кућа „Логос А" из Скопља, а главни уредник је Џеват Лоши.