Дворски комплекс на Дедињу отворио врата за посетиоце

Као велики љубитељ архитектуре и уметности, краљ Александар Први изградио је личним средствима дворски комплекс, драгуљ историјског наслеђа Србије, који чине два стилски и идејно различита дворска здања – Краљевски и Бели двор, као и дворски парк – ремек-дело пејзажне архитектуре.

Краљевски двор, као најдоминантнији објекат на простору дворског комплекса, био је дом краљевске породице од 1929. године када је градња приведена крају. Замисао о подизању новог владарског дома и његовом измештању из центра града у мирније окружење потекла је од краља Александра Првог Карађорђевића лично, непосредно уочи његовог венчања с румунском принцезом Маријом, 1922. године.

За локацију своје породичне куће, краљ је одабрао највиши брег Дедиња, који је истовремено и изолован, али и доминантан у широј визури Београда. Краљевски двор обједињује елементе српско-византијске архитектуре, балканске варошке куће и европске аристократске виле. Главни архитекта био је Живојин Николић, који се знатно ослањао на своје колеге – Николаја Краснова и Виктора Лукомског – емигранте из Русије који су после Октобарске револуције, уз благослов краља Александра Првог, у Србији нашли сигурно уточиште.

„Дворски комплекс је већ 21 годину отворен за посетиоце. Оно што посетиоци могу да виде код нас, свакако јесте обилазак Краљевског двора, црква Св. Андреја Првозваног, која је повезана са Краљевским двором, а касније се иде и до Белог двора. Посетиоци ће моћи да виде два прелепа историјска здања и да се упознају са националном историјом с почетка 20. века. Посетиоци могу да чују разне појединости везане за приватни живот краљевске породице, да се упознају са просторијама у којима су они боравили, а такође и да виде дворску уметничку колекцију“, наводи Милица Марчић, водич у дворском комплексу.

Као велики поштовалац уметности и мецена, краљ Александар Први се брижно бавио стварањем дворске уметничке колекције, за коју је од личних средстава куповао дела домаћих аутора и старих европских мајстора.

Одлуке о откупу уметничких дела за Краљевски двор доносио је искључиво краљ Александар Први, али збирка европске уметности не би имала данашње обличје без учешћа кнеза Павла. Његова колекционарска интересовања и контакти са галеристима, музејима и трговцима уметнинама омогућила су му да буде одлучујућа личност у формирању збирке. Тако се у дворској колекцији налази и две слике Николе Пусена, драгуљи београдског културног блага.

Слика Венера и Адонис Николе Пусена, из Уметничке колекције дворског комплекса на Дедињу, датована у 1624. годину, носи све елементе његовог раног опуса, а пажљиво одабрана тема инспирисана је Овидијевим Метаморфозама.

„У Плавом салону се налази слика чувеног барокног уметника Николе Пусена, а приказује Венеру и Адониса. Веома је интересантно да напоменем да је била део дворске колекције и пре Другог светског рата, али нажалост сама уметнина је претрпела оштећење погрешном рестаурацијом, што се на слици може приметити у односу главе и тела“, напомиње Милица Марчић.

Поред 35.000 наслова на различитим језицима, дворска библиотека у Краљевском двору баштини још једну драгоценост – глобус Вићенца Корнелија из 18. века, који је краљ Александар Први Карађорђевић добио на поклон 1932. године, али нажалост име дародавца није забележено.

„Интересантно је да су на глобусу приказана сазвежђа, а не континенти. Нажалост, како у нашој историји, свако уметничко дело мора бити оштећено, па је тако и овај глобус оштећен током НАТО бомбардовања 1999. године када је дошло до обрушавања стакла, те се на њему могу видети трајна оштећења“, додаје Марчићева.

Краљ Александар Први Карађорђевић убијен је у атентату у Марсеју, 9. октобра 1934. године, приликом званичне посете Француској. Годину дана након атентата, Француска је предала Југославији предмете који су били у вези са тим догађајем, док је аутомобил „делаж Д8” неславно завршио доласком нове власти и режима 1945. године. Застава која се на њему налазила тог кобног дана данас се чува у дворском комплексу на Дедињу.

„Аутомобил је након испоручења Југославији био изложен у Војном музеју у Београду, где се налазио до 1941. године, почетком Другог светског рата он бива сакривен. Након Другог светског рата аутомобил у коме је убијен суверен Краљевине Југославије нова власт користила је за друге сврхе – као транспортно возило за превоз намирница, чак и помија тако што му је била прикључена приколица. Будући да делова за „делаж” на југословенском тржишту није било, једина судбина тог аутомобила била је да пропадне. Сачувани су само његови фарови који се данас налазе Музеју аутомобила у Београду. Заједно са аутомобилом враћена је и застава. Застава је донета након повратка породице Карађорђевић у Србију 2001. године и постављена је у некадашњи приватни кабинет краља Александра, а данас приватни кабинет његовог унука престолонаследника Александра Карађорђевића. На застави не постоје трагови атентата на краља Александра. На њој се може видети грб Краљевине Југославије“, закључила је наша саговорница.

Организација редовних тура обилазака дворског комплекса на Дедињу у сарадњи са Туристичком организацијом Београда традиционално се наставља радним данима и суботом од априла до новембра.