Ханами - уживање у лепоти трешњиног цвета

Сваког пролећа милиони Јапанаца се упуте у паркове, где у сенци трешњиног дрвета распростру простирке и са својим пријатељима или колегама са посла проведу неколико сати на отвореном уживајући у разговору, пићу и лаком оброку.

Овај обичај се једноставно назива „ханами“, што значи разгледање цвећа, а осим по дневном светлу, упражњава се и увече, нарочито петком.

Градски паркови, шеталишта и други јавни простори у Јапану испуњени су разним врстама украсне трешње, чији цветови варирају од беспрекорно белих до ружичастих.

У време цветања они се свакодневно налазе под опсадом десетина хиљада посетилаца, али упркос томе остају потпуно чисти и уредни, захваљујући одличној организацији и добрим манирима становништва.

Мада је трешњин цвет уз вулкан Фуђи најпрепознатљивији симбол Јапана у свету, сматра се да су саднице за стабла украсне трешње првобитно биле донете из подножја Хималаја. Посматрање бехара у стара времена вероватно није било чисто естетски мотивисано, већ је имало религиозну основу у јапанском шинтоистичком веровању да су биљке живе, односно да поседују дух, те у култу дрвећа које је због своје дуговечности и снаге посебно поштовано.

Овај леп али у односу на ветар и кишу рањив цвет, добро се уклапа у будистичко схватање о пролазности и крхкости свеколике егзистенције. Због тога он је вековима симболизовао несталност живота и илузорност света.

Трешњин цвет, који у пар недеља пређе пут од нежног пупољка до расцветалог отеловљења ненаметљиве лепоте, те по достизању врхунца брзо увене и опадне, традиционално симболизује сам људски живот, односно, његово кратко трајање и циклусе: рађање, раст и бујање животне снаге, те слабљење и смрт.

Понекад је та симболика попримала специфичнија значења, па је трешњин цвет поређен и са женском лепотом која буја и плени, али брзо вене и са животом самураја који је сјајан и славан, али врло кратак.

У савременом Јапану, међутим, разгледање трешњиног бехара уместо компоновања поезије и размишљања о пролазности живота има форму фотографисање стабала и ћаскања уз пиће и храну, те практично представља једну врсту естетског пикника.

Пошто се подудара са почетком пословне и школске године, цветање трешње узима се и као симбол новог почетка у раду и школовању.