Како су Милице зачас поквариле деценијске напоре Јапанаца

Наше Милице Јовановић оствариле су велику победу и привукле пажњу светских медија када су се почетком фебруара уписале у Гинисову књигу рекорда као највећа скупина људи истог имена и презимена која се нашла на једном месту.

Оне су светску круну преотеле Јапанцима који се зову Хироказу Танака, а који су претходно предводили планету са 178 окупљених имењака.

Они су, пак, са врха свргли Американке по имену Марта Стјуарт, које су примат држале од 2005. године, и очекивали су борбу са многољудним Англосаксонцима, Кинезима и народима као што су Корејци и Вијетнамци, који поред велике популације имају и врло мали број презимена и стога пуно имењака. Међутим, само три месеца након њиховог успеха стигла им је вест, прави хладни туш, да су се извесне Милице Јовановић из мале Србије пред Гинисовим судијама окупиле у броју који је надмашио њихов.

„То се стварно брзо десило. Само деведесет осам дана касније. Јесам помислио да се вест о нашем рекорду можда превише проширила у светским медијима, али ипак нисам очекивао да рекорд буде тако брзо оборен“, каже педесечетворогодишњи Хироказу Танака, службеник рекламне агенције „Денцу“ који већ двадесет година ради на окупљању имењака из целог Јапана. 

Борба која је лична

Танака је почео да се бави имењацима далеке 1994. године када је, као велики љубитељ у Јапану изузетно популарног бејзбола, приметио да је први избор на драфту играч потпуно истог имена као што је његово. Крајем исте године у књижевном часопису Бунгеи шунђу случајно је наишао на публикацију коју је написао још један његов имењак.

Тако се родио његов необичан хоби. Наиме, Јапанци традиционално сваке године мноштву познаника, колега и муштерија шаљу новогодишње честитке које пошта испоручује тачно првог јануара ујутру. У њима, поред лепих жеља, примаоце понекад укратко обавесте и о важним личним догађајима у претходној години, као што су брак или рођење детета. Танака се, међутим, забављао тако што је у својим честиткама пријатеље и породицу упознавао са тим за којег је имењака сазнао у претходној календарској години.

Једна врста прекретнице, која је тај хоби усмерила ка нечем већем и озбиљнијем, десила се крајем 2002. када га је познаник замолио да га привремено замени као уредник веб-сајта током новогодишњих празника, што је он искористио да објави те честитке. Тада му се јавио један имењак који је тврдио да се бави индустријским дизајном и за којег се испоставило да живи у истом кварту Токија, због чега су одлучили да се сретну. Тако је пре тачно 20 година јунак наше саге први пут упознао неког од својих бројних имењака.

„Осећао сам се као да сам се срео са својим одразом у огледалу. Мој имењак је то лепо формулисао рекавши да има утисак да се састао са близанцем с којим је претходно био растављен. Међу нама се развила чудна солидарност, као да смо рођаци или стари другови који поседују нешто заједничко“, каже господин Танака и додаје да је тада пожелео да се сваке године упозна са још једним имењаком.

Сплетом околности, Хироказу Танака с којим се наш саговорник састао наредне, 2004. године, био је директор фирме за дизајн веб-сајтова, што је довело до тога да се покрене веб-страница tanakahirokazu.com. Пет година доцније, користећи тај сајт, наш саговорник је покушао да организује први састанак особа тог имена. За ту идеју су се заинтересовали продуценти ноћног забавног програма приватне телевизије „Нипон“ и мада се тада окупило свега седам, осам Хироказу Танака, та емисија је имала немали одјек – упркос ноћном емитовању на интернету је ушла међу десет најзапаженијих тог месеца, те отворила пут за даљи, јавни рад на окупљању имењака јер је привукла пажњу и мноштва других медија.

Како је међу имењацима са којима се упознао био и прослављени композитор музике за „Нинтендо“ видео-игрице, наш Хироказу Танака је одлучио и да направи оригиналну песму посвећену људима с његовим именом. Убрзо потом, њему се обратила једна издавачка кућа са жељом да објави књигу о Хироказу Танакама, у којој је фигурирало 14 особа с тим именом. Уследиле су понуде за организовање јавних догађаја и нове наступе у медијима, па је 2010. године почело редовно годишње окупљање Хироказу Танака. 

Дуг пут до Гинисовог рекорда

Организатор једног јавног догађаја тог типа тада је господину Танаки сугерисао да би он и његови имењаци могли да пробају да поставе Гинисов светски рекорд. Наш саговорник стога се мејлом обратио Гинисовој канцеларији у Лондону, која му је одговорила да не постоји категорија рекорда у вези људи који деле исто име и предложила да се она успостави, с тим да број имењака који желе да поставе рекорд мора да буде најмање 50.

Зато је наредне 2011. Хироказу Танака окупио још 70 својих имењака како би се уписали у Гинисову књигу рекорда. Пошто су два имењака морала да брзо напусте просторију, а још два заборавила да донесу документе којим би могли да докажу свој идентитет, као носиоци новог Гинисовог светског рекорда званично је прихваћена 67 особа по имену Хироказу Танака.

Међутим, уследило је огромно разочарење, хладан туш, када је штаб Гиниса у Лондону неколико месеци касније јавио да је сазнао да су се 2005. године у САД током снимања емисије за телевизијску станицу Ен-Би-Си окупиле чак 164 жене по имену Марта Стјуарт. То је била велика неправда јер у тренутку када су се Американке зарад снимања забавне емисије окупиле у Гинисовој књизи рекорда није постојала таква дисциплина, нити су њиховом скупу присуствовале Гинисове судије које би се увериле у исправност тврдњи учесница, односно, њихов идентитет.

„Кад сам сазнао да се на једном месту окупило 164 Марти Стјуарт доживео сам велики шок. То је био дупло већи број од нашег. Међутим, одлучио сам да од наредне године пробам да нађем више имењака тако што ћу проширити активности са Токија и околине на целу земљу.“

Танака је путовао у градове Нагоја, Осака и Фукуока организујући сусрете имењака. Концентрисао се на западни део Јапана, у којем нарочито пуно људи носи презиме Танака, и стрпљиво радио на ширењу круга познаника. Ипак, до обарања резултата које су поставиле Марте Стјуарт нашем саговорнику требало је још читавих 11 година – њега и његове имењаке у настојању да се упишу у Гинисову књигу рекорда ометали су тајфуни и пандемија. То се нарочито односи на 2020. годину када је требало да буду одржане Олимпијске и паралимпијске игре у Токију. Требало је да оне, као такмичарски фестивал испуњен рекордима, послуже као пригодна увертира за Гинис изазов Хироказу Танака.

Мада су саме Игре померене, а Танаке биле спречене да се окупе ради обарања Гинисовог рекорда, епидемија им је подарила добробит у форми увођења видео-конференцијских апликација које су им омогућиле да лакше и чешће комуницирају. Ипак, пут ка постављању новог рекорда није био лак ни након што је постало јасно да би масовно вакцинисање ускоро могло да омогући дуго жељено окупљање.

„Ту дигиталну трансформацију смо успешно извршили, али нас је задесила нова несрећа јер је педесетогодишњи Хироказу Танака из Осаке крајем 2021. преминуо од последица заражавања корона вирусом“.

Та трагедија, међутим, учврстила је одлучност Танака да поставе Гинисов рекорд јер је преминули био особа која је патила од урођеног генетског обољења костију због чега је читав живот провео у колицима, али је упркос томе прелазио велике раздаљине да би учествовао у састанцима, укључујући ту и онај октобра 2017. намењен обарању Гинисовог рекорда, који се завршио неуспехом јер је тајфун пореметио саобраћај и онемогућио долазак великог броја имењака.

„Тада сам схватио да немамо више времена да чекамо поготово што је међу члановима било и особа у старости, па смо направили план за октобар 2022, до када ће, веровали смо, епидемија проћи.“

Мисао иза деловања Хироказу Танаке

Наш саговорник, запослени у највећој јапанској рекламној агенцији „Денцу“, каже да је тада почео да ради на обнављању бренда Хироказу Танака, тако што је створио нови лого и почео да даје огласе у новинама усмерене на трагање за имењацима с позивом да се јаве „јер могу да постану светски број један и без много труда“. Танака објашњава зашто је формулисао такву крилатицу:

„Цео свет је оријентисан на резултате – ко се труди буде награђен; награде се дају у односу на постигнуте резултате. Међутим, тај начин размишљања проузрокује доста трвења, па је мени била интересантна идеја да се може постати први на свету у нечему просто тако што си се нашао на одређеном месту, просто зато што си жив“.

Поред тога, Танака каже да је у огласима апеловао на своје имењаке да окупљањем превазиђу поделе и отуђење које су проузроковали дигитализација и епидемија.

Он додаје да је током припрема за обарање рекорда прошле године, подстакнут чињеницом да се у Украјини сукобљавају људи истих имена који говоре истим језиком, настојао и да у етер пошаље поруку о толеранцији, односно, превладавању малих (али потенцијално врло опасних) разлика наглашавајући јединство имењака.

Двадесет деветог октобра прошле године, након 11 година борбе за остварење рекорда и пуних 20 година деловања у сврху упознавања и повезивања имењака, наш саговорник је успешно организовао окупљање 178 Хироказу Танака у токијском кварту Шибуја. 

О том тренутку каже: „Пао ми је терет са рамена, јер су сви пуно очекивали. Сви су били радосни. Такође, на догађај су дошле и мајка и сестра Хироказу Танаке који је преминуо годину дана раније. Интересантно је да су многи учесници изражавали захвалност родитељима за то што су им дали то име“. 

Нови хладан туш

О постигнућу тих јапанских мушкараца старости три до осамдесет година, од којих су неки посебно допутовали из иностранства, јавили су медији у 44 земље. И на изненађење нашег саговорника, већ 4. фебруара 2023. Српкиње по имену Милица Јовановић срушиле су њихов рекорд и деценије његовог труда, у тренутку када радост Хироказу Танака још није била избледела, када су помислили да ће евентуални изазов доћи или од стране носилаца неког обичног и неупадљивог англосаксонског имена као што је Џон Смит, с обзиром на то да је вест о рекорду Танака нарочито била емитована (па и иронично коментарисана) у медијима енглеског говорног подручја, или из многољудне Кине, где и по неколико стотина хиљада људи носи исто име. Ако не одатле, веровали су они, онда из Вијетнама, где малтене четврт популације носи презиме Нгујен, или Јужне Кореје, где живи мноштво Кимова, Пакова и Лијева.

Ипак, господин Танака каже да га је на даљу борбу својим позитивним размишљањем мотивисао најмлађи син, основац првак. „Рекао ми је: Тата то значи да ћеш опет моћи да добијеш Гинисов сертификат. Ти то можеш“.

Хироказу Танка, који је у младости пратио догађаје у вези са распадом бивше Југославије и читао познату књигу јапанског новинара Торуа Такагија која говори о томе како су бошњачке власти у Босни и Херцеговини ангажовале америчке рекламне агенције за вођење пропагандног рата против Срба, отуд је већ крајем фебруара дао нове огласе у новинама којима тражи још имењака не би ли са њима повратио трон који је изгубио од наших Милица.

Он каже да верује да би његови имењаци до краја године могли да у томе успеју с обзиром на то да се у Београду почетком фебруара окупило 256 Милица Јовановић, а Удружење Хироказу Танака већ сада броји 245 чланова. 

Достојанствено надметање и сарадња са ривалима ради мирне коегзистенције

Ипак, додаје да прижељкује пријатељско надметање, да није човек који воли да се такмичи беспоштедно и да је борити се похлепно за прво место недостојанствено. Такође, каже да га више од звања рекордера занима стварање светског удружења имењака у којем би се окупљали људи из различитих земаља и регија и вршила културна размена.

„Било би фино када би то удружење прерасло у невладину организацију која даје допринос међународном миру. Волео бих да то најпре остваримо са колегама из Србије и да се то онда даље прошири и на друге земље и регије. Јер, рецимо, и у Русији и Украјини имате људе који се исто зову. Било би интересантно када би се окупили имењаци из те две земље и њихови политички лидери приметили да је рат глупост и будалаштина“.

Он је већ у контакту с нашим Милицама у вези са покретањем светског удружења.

И док се постизање често бесмислених Гинисових рекорда може учинити као површна делатност усмерена на егоистично стицање медијске пажње, у случају господина Хироказуа Танаке и удружења његових имењака, мотиви су много дубљи и зрелији. За њих, реч је не само о дружењу и борби против друштвене отуђености, већ и о доприносу разумевању између различитих култура и успостављању светског мира.

Пут господина Танаке ка Гинисовом рекорду је спори процес поступне еволуције и мукотрпног грађења здања пријатељства и хармоније међу појединцима и народима.