Два места и једна улица стара више од два и по века, а најдужа у држави

Од времена СФРЈ, променила је име више пута, међутим, један податак је непромењен – са 12,5 километара пута и више од 800 кућних бројева, и даље држи рекорд као најдужа у Србији.

У делу који припада Бачком Јарку, Новосадска улица има 146 кућних бројева, затим пауза, табла за Темерин, и бројање поново може да се настави, овај пут од броја два до 694. Али на граници ова два војвођанска места, многима се заврти у глави, па староседеоци забораве ком месту припадају, а путници намерници, где су се тачно запутили.

„Често се дешава да сврате ту код нас, код мене или код ћерке, која је преко пута, зато што не знају где је граница између Темерина и Јарка“, каже Јохан Валрабенштајн из Бачког Јарка.

Иначе, Јохан Валрабенштајн је последњи Подунавски Шваба у Бачком Јарку. Његова кућа, једна је од најстаријих, а преци су му овде од оснивања места 1787. године.

Имали су прилику да угосте и краља Алексанра, који је 1932. године, накратко свратио да обиђе њихово домаћинство. Јохан, осми у својој лози, рођен ратне 1941, запамтио је послератни живот улице и сва њена имена.

„Прво име улице које сам ја запамтио је била Стаљинова. То је било до '48. Онда кад смо се посвађали, онда је постала Титова. Па онда смо неко време имали Титову, па онда када смо се поново посвађали сами са собом, онда је постала Новосадска“, додаје Јохан.

Ретки су они који се усуде да је пређу пешке, али за 81 годину Јохан то није урадио сам једном, већ најмање једно хиљаду пута, како каже.

Поједини мештани, прошли су део, углавном бициклом или аутомобилом.

„Од цркве у старом Ђурђеву до краја Темерина, требало ми је добар сат, пошто сам сад старији, треба ми мало више“, каже Обрад Петковић из Темерина.

„Било би сигурно једно пола сата колима, али јако је велика фреквенција саобраћаја, тако да не могу тачно да знам, а пешке, не бих се ни усудила“, признаје Снежана Дворнић из Темерина.

Четири поштара за једну улицу

Ова улица била је прва станица поштанских кочија које су долазиле из Беча, па су преко Петроварадина ишле за Темишвар и Брашован. Данас би та кочија била претесна да прими све поштаре Новосадске улице.

„Нас четири поштара делимо ову једну улицу. Има један у Бачком Јарку који је посебно, а овде у Темерину има Колонија, ја као други рејон, и први рејон на Телепу. Можемо да се сретнемо ако иде колега са друге стране, пошто другу страну носи још трећи колега који је пети рејон“, објашњава Золтан Бакош, поштар из Темерина.

Испред Римокатоличке цркве Свете Розалије, стоји крст, један од симбола улице, настао још у време Марије Терезије, када су распећа постављана као део старог обичаја.

„Тако је и на самом путу, односно овом поштанском правцу, Марија Терезија ставила на почетку крст, као знак да се ту ради нешто битно“, наводи Зоран Говедарица из Туристичке организације општине Темерин.

„Никад изаћи из ње“

И од тог тренутка, када се није знало за црвено светло и саобраћјну гужву, улица се константно шири.

„Јако френквентан саобраћај, то је оно по чему нас сад запазе, и по чему и знају да је најдужа улица. Што кажу – никад изаћи из ње. Што значи да тих 12,13 километара, 14, треба јако пуно времена да се изађе са колима, односно да се прође. Иначе, оно што је битно, људи који дођу са стране, налазе квалитетне садржаје у овој улици, то је оно што је нама битно“, додаје Говедарица.

И заиста, ова улица је и мука нервозних возача, али и гушт за свачији укус. Ту су стара здања и сакрални објекти који говоре у име шареноликих културних утицаја, два места, а један комшилук.

Уосталом, уколико кренете пешице, у ногама ћете, макар за друштво, имати једну добру причу о рекорду.