Пироћанци знају тајну прављења одличног качкаваља

Производња сира је стари занат пиротског краја који је своју манифестацију добио, тек, када је пре неколико година заштићено географско порекло пиротског качкаваља. То је отворило нове пословне могућности.

„Цела прича је била да направимо производ који је типичан и препознатљив за пиротски крај, да ово мало млека које постоји у нашем реону, преведемо у производ високог квалитета, који може да парира светским сиревима. Тако, да се надам да ћемо на тај начин да добијемо и адекватну цену“, каже произвођач качкаваља Саша Петровић.

Драган Јовановић из Туристичке организације Пирот наглашава да је циљ да се подиже квалитет онога што се ради на том подручју.

„Наравно, обилујемо укусима и квалитетном храном, али је качкаваљ управо тај, који је заслужан за неку гастрономску причу“, додаје Јовановић.

Директор Осијечког сајма Алан Вукашиновић наводи да се излагачима ниди да дођу и да освоје ново тржиште: „Сигуран сам да су ваши производи, ја сам их управо пробао, толико квалитетни“.

Кад је ђубек најслађи

За посетиоце то је и ретка прилика да на лицу места виде како се праве ђубек и белмуж, али и да их пробају.

„Ђубек је остатак од качкаваља, кад се погача затвара. Он се у принципу једе врућ, кад је врућ онда је најслађи“, објашњава качкаваљџија Бобан Јовановић.

Нинослав Ранђеловић из Сврљишке млекаре каже да је тајна белмужа у добром сиру, младом, пуномасном спреманом на традиционални начин.

Због доброг сира у Пирот се допутовало из свих крајева Србије. Посетиоцима фестивала, између осталих укуса, пажњу привлачи сир са мирођијом, димљени сир са паприком.

Номадско грчко племе Црновунци, пре два века стигло је на Стару планину и донело тајну прављења качкаваља. Пироћанци су је сачували и до данас нису ништа променили.