Заувек младе, лепе и не праве скандале: Успон виртуелних инфлуенсерки у Јужној Кореји

Према компанији са седиштем у Сеулу која ју је створила, Рози постоји и у стварном и у виртуелном свету. Али она је „способна да уради све што људи не могу, у облику који највише личи на човека“, стоји на веб-страници „Сидус студија Икс“ (Sidus Studio X), према писању Си-Ен-Ена.

Од када је створена 2020. године, Рози је склопила више вредних спонзорских и рекламних уговора са бројним модним и козметичким брендовима. Прошетала је пистом на виртуелним модним ревијама, чак објавила и два сингла и зарадила приличну суму новца.

Рози није једина виртуелна инфлуенсерка. Индустрија „виртуелних људи“ цвета, а са њом и потпуно нова врста економије у којој инфлуенсери никад не старе, не праве скандале и имају беспрекорне биографије у дигиталном свету – што је изазвало приличну узбуну у појединим круговима, посебно што је Јужна Кореја позната као земља опседнута недостижним стандардима лепоте. 

Како виртуелни инфлуенсери функционишу

Технологија CGI (computer-generated imagery – компјутерски генерисана слика) која стоји иза Рози није нова. Он је свеприсутан у данашњој индустрији забаве, где се користи за израду специјалних ефеката у филмовима, компјутерским играма и музичким спотовима. Али тек од недавно се користи за стварање виртуелних инфлуенсера на друштвеним мрежама.

У Студију „Сидус Икс“ слику Рози понекад праве од главе до пете користећи поменуту технологију, што јако добро функционише када су у питању њене слике за Инстаграм. У појединим случајевима, компјутерском анимацијом постављају њену главу на тело правог модела, када треба да се прошета модном пистом, на пример. 

Јужнокорејски малопродајни ланац "Lotte Home Shopping" креирао је своју виртуелну инфлуенсерку – Луси, која има 78.000 пратилаца на Инстаграму – помоћу софтвера који се обично користи за видео игрице.

Као и њихови колеге из стварног живота, виртуелни инфлуенсери имају пратиоце на друштвеним мрежама, где објављују снимке из својих „живота“ и комуницирају са својим пратиоцима. Рози је на свом налогу показала како је „путовала“ у Сингапур, како ужива у чаши вина на тераси, а њени пратиоци се диве њеној одећи. 

Некима, обично припадницима старије генерације, интеракција са виртуелном особом делује чудно, али стручњаци кажу да су виртуелни инфлуенсери за млађе Корејце, дигиталне домороце који већи део свог живота проводе на мрежи, сасвим прихватљиви.

Једна двадесетрогодишњакиња из Инчеона почела је да прати Рози пре две године мислећи да је у питању права особа. Рози је узвратила праћење, понекад коментарисала њене објаве и виртуелно пријатељство је процветали и опстало и након што је девојка сазнала истину.

„Комуницирали смо као пријатељи и осећао сам се пријатно са њом – тако да не мислим о њој као о вештачкој интелигенцији, већ о правом пријатељу. Волим оно што објављује“, наводи Розина „пријатељица“. „Толико је лепа да не могу да верујем да је у питању вештачка интелигенција“.

Профитабилан посао

Друштвени медији не омогућавају виртуелним инфлуенсерима само да изграде базу пратилаца – ту долази и новац. Розин профил на Инстаграму, на пример, препун је спонзорисаних садржаја на којима она рекламира производе за негу коже и модне додатке.

„Многе велике компаније у Кореји желе да користе Рози као модел“, наводи Бајк Сеунг Јуп, извршни директор „Сидус студија Икс“. „Ове године очекујемо да ћемо лако достићи профит од преко две милијарде корејских вона (око 1,52 милиона долара), само са Рози“.

Додаје и да откако је Рози постала популарна, стижу им захтеви за спонзорство од луксузних брендова као што су „Шанел“ и „Хермес“, али и од часописа и других медијских компанија. Њене рекламе се сада појављују и на телевизији, па чак и на офлајн медијима, као што су билборди и бочне стране аутобуса.

Виртуелни модели су све траженији јер помажу брендовима да дођу до млађих потрошача, кажу стручњаци. Међу Розиним клијентима је и једна осигуравајућа кућа и банка – компаније које се обично сматрају старомодним. „Али кажу да је њихов имиџ постао веома популаран и код млађе клијентеле пошто су радили са Рози“, напомиње Бајк.

Такође, помаже и то што, у поређењу са неким од њихових колега из стварног живота, ове нове звезде су много лакше за одржавање. За Рози и Луси потребно је неколико сати, највише неколико дана да аниматори направе њихове слике, а од два дана до неколико недеља за видео рекламу.

То је далеко мање времена и труда него што је потребно за производњу рекламе у којој учествују стварне људе – где је недеље или месеце потребно провести у извиђању локације и припреми логистике као што су осветљење, фризура и шминка, стилизовање, кетеринг и уређивање након продукције.

И, можда једнако важно: Виртуелни инфлуенсери никада не старе, не замарају се и не изазивају контроверзе. Луси ће, на пример, увек имати 29 година, и нема никавих временских и просторних проблема.

Питање о стандардима лепоте

Јужна Кореја није једино место које је прихватило виртуелне инфлуенсере. Међу најпознатијим светским виртуелним инфлуенсерима су и Лил Микела, коју су креирали суоснивачи америчког технолошког стартапа, који је подржао брендове укључујући „Калвина Клајна“ и „Праду“ а има више од три милиона пратилаца на Инстаграму; Лу из Магалуа, креирана од стране бразилске малопродајне компаније, са скоро шест милиона пратилаца на Инстаграму; и ФНМека, репер којга је креирала музичка компанија „Фактори њу“, а ког прати више од 10 милиона ТикТок пратилаца.

Међутим, постоји једна велика разлика, према мишљењу Ли Еун Хи, професорке на Одељењу за науку о потрошачима Универзитета Инха – виртуелни инфлуенсери у другим земљама одражавају разноликост етничког порекла и идеала лепоте.

А у Јужној Кореји – коју називају „светском престоницом пластичне хирургије“ због индустрије вредне 10,7 милијарди долара која цвета – постоји забринутост да би виртуелни инфлуенсери могли додатно да подстакну нереалне стандарде лепоте.

Млађи Корејци су донекле последњих година почели да се супротстављају овим идеалима лепоте, али и даље се сматра да лепа жена има ситну главу, крупне очи, бело лице и чисту кожу. Управо тако изгледају витруалне инфлуенсерке.

Луси има савршену кожу, дугу сјајну косу, уску вилицу и мали нос. Рози има пуне усне, дуге ноге и раван стомак који вири испод мајице.

Ли Еун Хи је упозорила да би виртуелни инфлуенсери попут Рози и Луси могле да учине да ионако захтевни корејски стандарди лепоте постану још недостижнијим – и да повећају потражњу за пластичном хирургијом или козметичким производима међу женама које желе да их опонашају.

„Праве жене желе да постану попут њих, а мушкарци желе да излазе са женама које тако изгледају“, напомиње професорка.

Творци Рози и Луси одбацују такве критике.

Представник компаније „Лоти“, Ли Бо Хјун рекла је да су покушали да Луси буде нешто више од „лепе слике“ тако што су направили детаљну причу и о њеној личност. Студирала је индустријски дизајн, а бави се дизајном аутомобила. Она објављује о приче о свом послу и интересовањима, као што је љубав према животињама и гимбапу - ролницама од пиринча умотаним у алге. На овај начин „Луси настоји да оствари позитиван утицај у друштву“, истиче Ли и додаје: „Она шаље поруку: 'Ради оно што желиш да радиш у складу са својим уверењима'“.