Зашто су становници нордијских земаља најсрећнији, шта можемо да научимо од њих

Неки сматрају да је то зато што су то мале, хомогене и богате државе. Пре неколико година, истраживачи су сугерисали да је то због генетских предиспозиција, али према Светском извештају о срећи (ВХР), те теорије нису тачне. Нордијске државе су богате и срећне, али нису све богате нације срећне као Нордијци. Сингапур је једна од најбогатијих земаља на свету, али се према извештају налази на 27. месту. Кувајт је пета најбогатија земља на свету на 54. месту по срећи својих становника.

Нордијске земље су познате по ниским стопама неједнакости прихода, али истраживања нису показала да је то разлог високог задовољства животом. Утврђено је да висока неједнакост прихода изазива неповерење, што утиче на ниво задовољства, јер ове нације не воле да их варају.

Теорија генетске предиспозиције

Научници верују да постоји оно што се назива биомаркерима среће. Али резултати студије показују да је 60 до 70 одсто осећања среће условљено спољним факторима, остатак је генетика.

Скоро осам одсто становништва Финске рођено је у иностранству. Скоро 7,5 одсто становништва Данске су странци. У Француској 10 одсто становништва чине странци.

У Извештају о срећи за 2018. наглашено је да удео странаца не утиче на осећај среће код домицилног становништва. Удео странаца у десет нација које су окарактерисане као најсрећније износио је 17,2 одсто, што је дупло више од светског просека.
У нордијским земљама постоје добре институције, због чега су грађани задовољни.

Један од аутора Извештаја о срећи, професор Џон Ф. Хеливел, приметио је да се истраживање бавило БДП по глави становника, институционалном подршком, очекиваним животним веком, степеном слободе, степеном великодушности државе и степеном корупције. Према његовим речима, међу Нордијцима има највише поверења и добре воље. Он је истакао да се то огледа у раду институција и приватном понашању људи.

Институције и социјална држава

Квалитет институција и социјална држава значајно утичу на осећај задовољства животом становништва. Подаци показују да су људи који живе у земљама у којима постоје квалитетне институције задовољни, што значи постојање добрих пензија, добре накнаде за родитељско одсуство, накнаде за негу болесника, добре здравствене услуге и образовање, накнаде за незапослене.

То чини институције мање неједнаким, што грађане наводи да верују у институције, односно да буду задовољни.

Самопоуздање

Професор Хеливел је истакао да је поверење становништва веома важно. Да би се утврдило колико је важно испитаници су упитани да ли мисле да ће им се вратити изгубљени новчаник.

Задовољнији животом били су они који су очекивали да им се новчаник врати. Такве особе су себе сматрале срећнијим од оних који то нису очекивали.

Према истраживању Америчке компаније „Reader's Digest  „ Хелсинки је био град у коме је враћено највише новчаника.

Институције се граде указаним поверењем.

Смејање и певање не значи увек да је неко срећан

Земље Латинске Америке често се карактеришу као земље са „позитивним осећањима". Али нису ни међу 20 држава чије су нације окарактерисане као најсрећније. Најсрећније су нордијске нације где се позитивна осећања ређе изражавају. Сматрају се прилично меланхоличнима.

Клима

Највиша просечна температура у југозападној Финској износи 6,5 степени Целзијуса годишње. На истоку и северу је још нижа.

Нордијске зиме су дуге, мрачне и хладне, а срећа се повезује са топлом климом. Људи се прилагођавају различитим временским условима - једноставно се навикавају да живе под интензивном кишом, снегом и ниским температурама.

Шта други народи могу научити

Професор Хеливел је истакао да су људи много срећнији када знају да постоји неко ко ће им помоћи, да постоји неко ко је великодушан. То је заправо питање поверења које се може изградити унутар других народа.

Поред тога, потребно је што више укључити у питања од јавног значаја и инсистирати да институције што више служе јавном добру.