Васкрс на разгледницама већ 60 година у колекцији једног Крушевљанина

Најстарија у колекцији од 200 Васкршњих честитки је из Мађарске, с краја 19. века, када се и у Србији појављују прве разгледнице. У малим тиражима,  најчешће су стизале из штампарија у Пешти и Бечу.

"Треба да знамо да је то у том моменту била привилегија интелигенције, неких елитних друштава, јер у том периоду није било ни много писмених људи. Тако да су ове честитке наручиване. Често су то била нека мала, уметничка дела, која су достављана ручно на име онога коме се шаље, тако да су оне имале велику вредност", рекла је Зорица Симић, етнолог и виши музејски саветник Народни музеј Крушевац.

 Уз зечеве, јагањце и цвеће, симболе плодности и  пролећног буђења, на Васкршњим честиткама најчешћи мотив су јаја. Према предању, прву је цару Тиберију поклонила Марија Магдалена, која је у Рим дошла са поруком о васкрсењу.

"Понегде се чак Христос и поистовећује са јајетом. Као што пиле излази из јајета, својом снагом ломи љуску и излази на свет, тако и Христос својом снагом излази из гроба, васкрсава, и тиме у ствари шаље поруку свима нама, Хришћанима, у вечни живот, у постојање вечног живота", истакла је Зорица Симић.

Најинтензивнија размена Васкршњих честитки исписаних са пуно пажње, љубави и уз најлепше жеље, код нас је била до краја Другог светског рата.

"У периоду кад су престале да се шаљу ове Ускршње, Божићне, славске, нагло је порасло слање осмомартовских честитки. Мода времена у коме се то дешавало као и тренутне ситуације. Комплетна политичка ситуација је мало то и креирала, није то била само ствар појединца", напоменула је Зорица Симић, етнолог и виши музејски саветник Народног музеја Крушевац.

Политика је утицала и на то да у периоду од 1992. до 1994.године на адресу тадашњег председника Србије жене из целог света упуте небројено много честитки, медју њима и Васкршњих - увек исте садржине - зауставите рат и почните преговоре.