Добра или неслана шала, где је граница између хумора и вређања

Хумор треба да изазове смех и радост – али од чега зависи да ли ћемо хумором повредити друге?

„Хумора је све мање и то је последица једне опште друштвене летаргије. Када су тешка времена онда се свака иницијатива да кажете нешто смешно сматра непримереним“, каже психолог Ана Мирковић.

Стручњаци кажу да је духовитост дар сталожених, креативних и интелигентних особа. Међутим, наглашавају да је важно разликовати забавни хумор, од ироничног и циничног подсмеха којима је могуће повредити друге особе.

„Ако неко пати, ако је тужан, ако пада у меланхолију значи да то нешто није било смешно. Хумор мора бити априори забаван, смешан и не изазивати лоша расположења и лоше реакције него будити осмех на лицима људи“, наводи Ана Мирковић.

Нису сви људи спремни да прихвате шалу нити да је разумеју на прави начин. Они, којима је посао да оценама и схватањем друштвених проблема – забаве, а да хумором не повреде, кажу, да људима није лако измамити осмех.

„Људи осете ако је то малициозно, и не знам колико да је добар фазон ако је на рачун неке групе или нечијег проблема онда то једноставно није смешно. Ако осетите да се комичар смеје са људима, и прави од неких друштвених проблема хумор, али да подржава те људе о којима прича – онда је то увек смешно“, истиче стендап комичар Вук Вујачић.

„Само људи који су потпуно свесни себе и ослобођени сваке сујете и сваког егоцентризма – могу да приме шалу на свој рачун. Нажалост, ми живимо у ери егоцентризма и сви људи заиста постављају ту своју нарцисоидност на пијадастал, и све је мање људи који умеју да се шале на свој рачун“, објашњава психолог Ана Мирковић.

У жељи да хумором забавите људе, прво размислите – умете ли да се шалите на свој рачун и како бисте ви реаговали на шалу упућену вама? Подсмевање и подругљивост могу да повреде људе и учине их несигурним. Савет је да бирате безазлене и добронамерне шале, и да у томе увек имате меру.