Како кафа и четкица за зубе у рукама избеглица праве уметничка дела

Када је Мостафа Моз Азимитабар добио потврду о пријему из Уметничке галерије Новог Јужног Велса, зналo je да коначно може да почне да себе назива уметником. Пријавио је свој аутопортрет за награду Арчибалд за 2022, и даље је одушевљен тиме што се оно што је почело као вежба психолошког преживљавања током шест година у притвору на острву Манус, развило у уметничко дело.

„Нисам имао никакво искуство у уметности у Ирану, нисам имао ниједног учитеља уметности у свом животу. Али када сам стигао у Манус, дубоко сам желео да побегнем од све буке и чувара. Пронашао сам мир у папиру, кафи и четкицама за зубе", испричао је Мостафа.

Без приступа четкицама и бојама, то су били материјали које је Азимитабар користио када је као заточеник почео да прави прва дела.

После скоро осам година у притвору, укључујући 14 месеци током којих је био затворен у два хотела у Мелбурну након трансфера у Аустралију, Азимитабар се коначно нашао на слободи почетком 2021. Он сада тужи аустралијску владу за то затварање.

Иако је у почетку, када су му постали доступни, био одушевљен што је први пут радио са правим уметничким материјалима, убрзо се вратио кафи и четкицама за зубе које је купио у супермаркету - уз додатак акрилних боја.

„Користим кафу јер желим да документујемсећања на оно кроз шта сам прошао осам година", рекао је бивши притвореник.

„Кафа и четкице за зубе су мале ствари које представљају једноставност и отпор. Они показују да сам преживео, они показују да сам наставио", додао је.

Аутопортрет је у Галерију уметности Новог Јужног Велса доставио и његов колега курдски избеглица из Ирана и бивши заточеник са острва Манус Фархад Бандеш.

Током седам и по година затвора, редовно је добијао уметничке материјале од Бена Квилтија, чији је портрет Маргарет Оли добио Арчибалдову награду 2011.

Али и он је понекад био приморан да прибегне кафи; чувари су му у више наврата одузимали боје и четке.

Бандеш је завршио више од 100 уметничких дела док је био у притвору, а откако је пуштен на слободу крајем 2020. године, радови су му били изложени у галерији Блак Дот у Мелбурну.

„Црвена, жута и зелена на мом лицу боје су моје земље, а плаво је за океан који сам прешао да бих дошао у Аустралију; дело каже - сигурност и слобода.", рекао је Бандеш чији рад приказује како је пун радости.

„Да, смејем се на портрету, зато што у исто време још држим бол и трауму од онога што ми се десило под овом окрутном политиком, смејем се јер је то отпор. Могу да ме туку, вређају, повређују, али ја сам и даље јак и својим осмехом се борим за своја права и за друге невине избеглице", испричаo је.

И Бандеш и Азимитабар су радили на својим делима и у студију колеге уметника, филмског редитеља и заступника избеглица Ангуса Мекдоналда, који снима документарац о њиховим животима.Њих двојица се такође баве музиком, па су заједно наступили на концерту Недеље избеглица 2021. у Градској кући у Сиднеју. Бандеш, између осталог, студира виноградарство.

Добитници Арчибалдове награде од 100.000 долара за портрет биће објављени 15. маја.