У посластичарници „Пеливан“ Београђани су први пут појели сладолед на кугле

Ванила, малага, јагода и плазма – укуси сладоледа због којих се некад чека и 20 минута у реду испред посластичарнице. Унутра, прво се осети мирис баклава и тулумби. Рецепте не мењају од 1851. када је „Пеливан“ отворен.

„Мој деда Мустафа Пеливановић је био рвач, по томе је и име. То су били пеливани, намазани уљем у кожним гаћама су се рвали, и он је освојио прво место и добио велику награду. Од награде је отворио прву посластичарницу на овим просторима“, наводи Мусаб Алшукеир, власник посластичарнице.

Уз кремпиту и шампиту обавезно иде лимунада или боза, за коју тврде да је најбоља у граду. Вреди пробати.

„Издвајамо се по сладоледу који правимо по рецептури која је стара 80 година, а има и колача који су традиционални“, објашњава Сухаиб Алшукеир.

„Кадаиф, баклаве, тулумбе, кремпита, шампита је најбоље од колача што имамо. А што се тиче печата Пеливана, то је свакако сладолед, лимунада и боза. Сладолед који се прави исто скоро 100 година“, напомиње Мусаб.

Деценијама се препричава анегдота како је Бата Стојковић оне који су желели да уђу преко реда у посластичарницу, враћао назад. И данас се чека, нарочито лети, када је најтраженија боза.

Дневно продају око 100 килограма сладоледа и 50 литара бозе и лимунаде. У овом периоду највише се једу тулумбе. Неки рецепти су тајни и преносе се са колена на колено.

„Први сладолед на кугле је овде увео мој деда. Он се играо са укусима и направио тај рецепт који и данас користимо. То је тајни рецепт. И тада је отишао у Италију по још неке састојке и видео сладолед на кугле и то је решио да уведе и овде“, каже потомак оснивача посластичарнице „Пеливан“.

Једном годишње сладолед из „Пеливана“ је бесплатан за све случајне и намерне пролазнике. Циљ им је да буду примљени на листу Унеска, а с обзиром на то да опстају већ 171 годину, не би било незаслужено.